Veterinarka otkrila kojih 5 rasa pasa nikada ne bi kupila

Veterinarka dr Rejčel Siu otkrila je kojih 5 rasa pasa nikada ne bi izabrala, upozoravajući da se iza njihovog simpatičnog izgleda kriju zdravstveni rizici, ali i potrebe koje većina vlasnika ne može da ispuni.

Pri izboru psa, izgled ne bi trebalo da bude presudan faktor. Potreba za kretanjem, narav, zahtevnost nege, kao i zdravstvene predispozicije i troškovi lečenja izuzetno se razlikuju od rase do rase, na šta je skrenula pažnju veterinarka dr Rejčel Siu (Rachel Siu).

U svom video-snimku na Jutjubu, ona je navela pet rasa i tipova pasa koje lično ne bi izabrala za ljubimca. Kako napominje, to ne znači da su to loši psi, već jednostavno da se njihove potrebe i zdravstveni rizici ne uklapaju u njen način života, prenosi Express.co.uk.

Haski

Na prvom mestu njenog spiska našao se sibirski haski. Reč je o izuzetno pametnim, društvenim i energičnim psima koji privlače pažnju atraktivnim izgledom, ali upravo ih njihov visok nivo energije čini zahtevnim za većinu vlasnika.

Kao radnoj rasi, haskijima je neophodno svakodnevno kretanje i intelektualna stimulacija. Dr Siu priznaje da im sama ne bi mogla obezbediti dovoljnu količinu aktivnosti.

Osim toga, važnu ulogu igra i klima. Pošto živi u Teksasu, smatra da psi stvoreni za hladnije krajeve nisu dobar izbor za toplu sredinu. Haskiji imaju izrazito gustu poddlaku, jako se linjaju i tokom letnjih vrućina zahtevaju poseban oprez kako ne bi doživeli toplotni udar.

Jazavičar

Jazavičari su joj izuzetno neodoljivi i specifični i jedna su od najomiljenijih rasa kod nas, ali vetrinarku brine njihova izražena sklonost oboljenjima kičme.

Zbog specifične građe i izduženog tela, skloni su bolesti intervertebralnog diska (IVDD), koja u težim oblicima zahteva operaciju. Zbog toga vlasnici moraju strogo voditi računa o njihovoj težini i sprečavati ih da skaču sa nameštaja.

Dr Siu naglašava da hirurško lečenje kičme može predstavljati ogromne finansijske troškove, pa je važno da budući vlasnici unapred budu svesni tog rizika.

Nemačka doga

Kada je u pitanju nemačka doga, problem nije u ponašanju. Dr Siu ih doživljava kao nežne džinove, ali ih ne bi izabrala prvenstveno zbog njihovog kratkog životnog veka.

Velike i džinovske rase nose specifične zdravstvene rizike, a održavanje je znatno skuplje, od ishrane do lekova i veterinarskih usluga.

Činjenica da bi sa takvim ljubimcem provela manje godina nego što bi želela predstavlja glavni razlog zašto se dr Siu ne bi odlučila za dogu.

Mešanci pudle

Na njenoj listi našli su se i popularni “dudl” psi (mešanci pudle sa drugim rasama). Dr Siu posebno skreće pažnju na zabludu da su svi ovi mešanci hipoalergenski, da ne gube dlaku i da ne zahtevaju mnogo održavanja. Budući da je reč o ukrštenim psima, tip dlake varira od jedinke do jedinke, pa je nemoguće garantovati da pas neće izazvati alergiju ili se linjati.

Takođe, njihovo krzno zahteva redovno raščešljavanje i negu kako se ne bi mrsilo. Ukoliko se nekome dopada taj izgled, veterinarka savetuje da razmotri i čistu pudlu, čija se dlaka može šišati na razne načine.

Rase sa spljoštenom njuškom

Na kraju spiska nalaze se buldozi i druge brahicefalične rase, odnosno psi sa karakteristično skraćenom njuškom.

Kod ovih rasa dr Siu najviše brinu respiratorni problemi uzrokovani specifičnom građom lobanje. Zbog suženih nozdrva i unutrašnjih opstrukcija, ovi psi otežano dišu, što se dodatno pogoršava pri naporu i na visokim temperaturama.

U nekim slučajevima neophodna je i operacija kako bi im se olakšalo disanje. Pored toga, ove rase često imaju povećan rizik od infekcija kože, očnih bolesti i drugih zdravstvenih komplikacija.

Zbog svega navedenog, dr Siu ističe da bi dobro promislila pre nabavke ovakvog psa i savetuje svima da se pre odluke detaljno informišu o njihovim zdravstvenim specifičnostima.

Ova lista ne znači da će svaki pas ovih rasa imati zdravstvene poteškoće ili probleme u ponašanju. Odgovoran uzgoj, genetika, pravilna socijalizacija, uslovi života i veterinarska nega igraju ključnu ulogu, a najvažnije je da budući vlasnik realno proceni da li mogućnosti i način života odgovaraju potrebama izabrane rase.