radiobalkanfox
Menopauza donosi hormonalne i metaboličke promene koje mogu uticati na san, raspoloženje, težinu, kosti, mišiće i zdravlje srca.
Menopauza nije samo kraj menstrualnog ciklusa, ona donosi niz hormonalnih i metaboličkih promena koje mogu uticati na san, raspoloženje, telesnu težinu, kosti, mišiće i zdravlje srca.
Ipak, mnoge žene i dalje veruju u brojne zablude zbog kojih ne prepoznaju simptome ili odlažu razgovor sa lekarom.
Menopauza ne nastupa preko noći
Promene obično počinju tokom perimenopauze, koja može trajati nekoliko godina.
Menstrualni ciklusi postaju neredovni, a mogu se javiti valunzi, noćno znojenje, problemi sa spavanjem i promene raspoloženja.
O menopauzi se govori kada prođe 12 uzastopnih meseci bez menstruacije, pod uslovom da izostanak nije posledica drugog uzroka.
Valunzi nisu jedini simptom
Iako se najčešće povezuje sa iznenadnim naletima toplote, menopauza može doneti i druge tegobe.
Među njima su umor, poteškoće sa koncentracijom, anksioznost, smanjen libido, vaginalna suvoća i bol tokom seksualnih odnosa.
Intenzitet simptoma razlikuje se od žene do žene. Neke prolaze kroz ovaj period sa malo tegoba, dok drugima simptomi značajno remete svakodnevni život.
Foto: Shutterstock
Srce, kosti i mišići zahtevaju posebnu pažnju
Pad nivoa estrogena povezan je sa ubrzanim gubitkom koštane mase, dok se sa godinama i tokom menopauzalne tranzicije mogu menjati mišićna masa i raspored masnih naslaga.
Menjaju se i pojedini faktori rizika za kardiovaskularne bolesti, uključujući nivo holesterola. Zbog toga su redovne zdravstvene kontrole, fizička aktivnost i uravnotežena ishrana posebno važni.
Stručnjaci preporučuju kombinaciju aerobnih aktivnosti i vežbi snage, dovoljan unos proteina i kalcijuma, kao i vitamin D prema individualnim potrebama.
Ove navike pomažu u očuvanju mišića i kostiju i podržavaju opšte zdravlje.
Da li se svaka žena u menopauzi ugoji?
Ne. Hormonalne promene mogu doprineti preraspodeli masnog tkiva, naročito u predelu stomaka, ali povećanje telesne težine nije neizbežno.
Na kilažu utiču i starenje, smanjenje mišićne mase, fizička aktivnost, ishrana, san i drugi faktori. Redovno kretanje, trening snage i uravnoteženi obroci mogu pomoći u održavanju zdrave telesne težine.
Trudnoća je moguća dok traje perimenopauza
Neredovne menstruacije ne znače da je ovulacija potpuno prestala.
Sve dok menopauza nije nastupila, trudnoća je i dalje moguća, pa je važno razgovarati sa ginekologom o kontracepciji ako trudnoća nije planirana.
Prirodna menopauza najčešće nastupa između 45. i 55. godine, ali kod nekih žena može početi ranije ili kasnije.
Menopauza ne znači kraj seksualnog života
Smanjenje estrogena može izazvati vaginalnu suvoću, iritaciju i nelagodnost tokom odnosa.
Međutim, postoje načini da se ove tegobe ublaže, uključujući lubrikante, vaginalne hidratantne preparate i, kada je odgovarajuće, lokalnu hormonsku terapiju koju preporučuje lekar.
Ni promene raspoloženja nisu neizbežne. Ako su tuga, anksioznost, nesanica ili iscrpljenost dugotrajne i ometaju svakodnevni život, važno je potražiti stručnu pomoć.
Kako da lakše prođete kroz ovaj period?
Menopauza je prirodna faza života, ali to ne znači da žene moraju da trpe tegobe koje se mogu ublažiti.
Redovno kretanje, kvalitetan san, raznovrsna ishrana i preventivni pregledi predstavljaju važnu osnovu očuvanja zdravlja.
Ako su simptomi izraženi, razgovarajte sa ginekologom o mogućnostima lečenja, uključujući hormonsku terapiju kada je primerena.
Pravi pristup zavisi od simptoma, zdravstvenog stanja i ličnih faktora rizika.
Menopauza nije početak kraja, već nova životna faza. Uz dobre informacije i odgovarajuću podršku, moguće je sačuvati vitalnost, zdravlje i kvalitet života.
BONUS VIDEO
Šest namirnica, među kojima su morska riba, jaja i brazilski orasi, sadrže nutrijente važne za normalan rad štitne žlezde.
Pulmolog dr Rouz Pačione navodi 8 načina da ublažite kašalj i upozorava da preterivanje sa mentol pastilama može da pogorša tegobe.
Uz nekoliko malih promena u svakodnevnoj rutini, moguće je smanjiti osećaj umora i olakšati prilagođavanje organizma na promenu sata.
Nutricionisti izdvajaju masline, beli luk, smokve, blitvu i artičoke kao namirnice koje mogu da doprinesu zdravlju srca.
Šest namirnica, među kojima su morska riba, jaja i brazilski orasi, sadrže nutrijente važne za normalan rad štitne žlezde.
Dodaj komentar