Infektolog o flaširanoj vodi

Flaširana voda mnogima je najpraktičniji izbor, posebno kada su van kuće. Ipak, sve više pažnje privlači pitanje prisustva sitnih čestica plastike koje s vodom mogu da dospeju u organizam.

Na ovaj problem ukazao je i italijanski infektolog Mateo Baseti, lekar iz bolnice San Martino u Đenovi. Posebno je upozorio na uslove u kojima se čuvaju plastične flaše, naročito kada su izložene visokim temperaturama.

“To je kao da pojedete kreditnu karticu”

Govoreći o mikroplastici, Baseti je upotrebio upečatljivo poređenje: pozvao se na procenu da čovek za nedelju dana unese plastiku čija masa odgovara masi kreditne kartice.

Ipak, ovu tvrdnju treba uzeti s rezervom. Ona potiče iz ranijih procena koje su kasnije osporene zbog mogućeg znatnog precenjivanja količine plastike koju zaista unosimo.

Prisustvo mikroplastike u vodi, hrani i ljudskom organizmu jeste potvrđeno, ali se njeni mogući dugoročni uticaji na zdravlje i dalje istražuju.

Važno je i kako čuvamo flaše

Baseti posebno skreće pažnju na uslove u kojima se plastične flaše transportuju i skladište.

Izlaganje direktnom suncu i visokim temperaturama može da doprinese oslobađanju sitnih čestica plastike u vodu.

Zato je važno gde ostavljamo flaširanu vodu – na hladnom mestu, zaštićenom od sunca, ili u automobilu koji se satima zagreva.

Šta je mikroplastika i koliko je ima u vodi?

Mikroplastiku čine sitne čestice plastike, manje od pet milimetara, koje nastaju razgradnjom većih plastičnih predmeta ili se oslobađaju tokom njihove upotrebe. Još sitnije čestice nazivaju se nanoplastikom.

Pažnju javnosti privuklo je istraživanje iz 2024. godine, u kojem je u analiziranim uzorcima flaširane vode pronađeno prosečno oko 240.000 plastičnih čestica po litru. Približno 90 odsto činila je nanoplastika.

Ipak, broj čestica može znatno da varira, pa ovaj rezultat ne znači da svaki litar flaširane vode sadrži istu količinu plastike.

(Espreso/blic žena)