radiobalkanfox
Aca Ilić stao je u odbranu Darka Lazića, koga i dalje mnogi napadaju što se brzo nakon pogibije brata Dragana vratio svom poslu – pevanju. U razgovoru za emisiju “Stars specijal”, koja se emituje nedeljom od 16 sati na Kurir televiziji, pevač je rekao da javnost ne bi trebalo da osuđuje njegovog mlađeg kolegu.
– Takav je naš posao. Ne bih ja osudio Darka. On sada ima i porodicu svog brata kojoj treba da pomogne, da izdržava tu decu i izvede ih na pravi put. Žal se nosi u srcu, a ne u tome da li držiš mikrofon ili ne. I po zakonu, kad izgubite člana porodice, možete da budete odsutni sedam dana, a posle toga morate da nastavite da radite. Ovo je za njega velika bol, prvo je izgubio oca, pa brata. Mislim da će mu biti lakše ako radi nego da ostane sam s depresijom i tugom – rekao je Aca.
Govoreći o kafani i boemskom životu, Ilić je istakao da se danas često pogrešno doživljava njena uloga.
– Kao što je govorio pokojni Tozovac, kafana je učiteljica života. U kafanu se ulazi kao u crkvu. Ljudi je često povezuju s nečim lošim, ali nije tako. Boem je čovek koji je doteran, u ispeglanoj košulji, koji zna da ispriča priču, animira društvo i drži pažnju. To mora da se nosi u srcu i duši, za to morate imati dara. Vremena su se promenila, pa se promenila i svest ljudi. Svako je zaokupljen svojim problemima. Brzo živimo, stalno negde jurimo, napeti smo. Moja poruka je – ljudi, stanite. Nećemo živeti 300 godina. Živećemo onoliko koliko nam je Bog odredio. Hajde bez ljutnje i tračeva, zagrlite se, popijte čašu vina. To je život.
Iako iza sebe ima dugu i uspešnu karijeru, Aca kaže da godine još ne oseća.
– Još uvek ne osećam težinu godina. Nedavno sam tri meseca bio u Australiji, pa posle u Kanadi. Na putovanja uvek idem s radošću, ne zato što moram, već zato što volim. To je velika razlika. Volim da šetam, a kad vam je duša dobra i poštena, to se vidi i na licu. Nemam nekih velikih problema.
Dotakao se i svojih nekad prepoznatljivih brkova.
– Prvo sam se ja pojavio s brkovima, pa onda Keba. Dobro su i njemu stajali. Obrijao sam ih 2003. godine, potpuno iskreno, jer su počeli da sede. Kosa kad osedi, može da izgleda lepo, ali sedi brkovi baš i ne. Nisam želeo da se mučim raznim tretmanima. Poslužili su svojoj svrsi i otišli u istoriju – rekao je sa osmehom.
Pevač smatra da je jedna od najvećih grešaka današnjice podela ljudi po godinama.
– Srbi su se kroz istoriju delili na različite strane, na četnike i partizane, republikance, zvezdaše i partizanovce, ali se nikad nisu delili na mlade i stare. To je poslednje utočište jedne bitange, da nekome kaže: “Kako si mator.” Godine bi trebalo da donesu lepotu i dobrotu. Zašto se rugati starosti? I ja sam bio mlad, ali se nikad nisam rugao starijima – zaključio je on.
Dodaj komentar