Aco Pejović živeo u đačkom domu

Aco Pejović danas je jedan od najpopularnijih pevača u regionu, ali put do estradnog vrha nije bio nimalo lak.

Ovog perioda on se prisetio u emisiji “Iz profila” kod voditeljke Vesne Milanović.

– To je za mene negde bio mučan period. Dom je bio oronuo, hladan, sa sobama gde je bilo po 6,7 ljudi i zajednička kupatila. Ali Bože moj, sve zbog muzike. Nisam plakao, ali su mi noći bile teške. U gradu si gde nikoga ne znaš, ali aposlutno nikoga. Treba da se snađeš, da izguraš tu priču zbog koje si došao – prisetio se Aco Pejović koga je majka u domu posetila samo jednom.

– Nisam mogao da nosim hranu u dom jer nije bilo mesta gde da je držim. Baš je bilo kao u vojsci. Sećam se da je majka nakon što me je posetila tamo jednom prilikom, otišla kući u suzama. Onda se posle deset dana otac pojavio i rekao: “Moram da ti promenim dom. Majci se ne sviđa u kakvim uslovima živiš”.

Smrt majke Anđelke i oca Isidora za njega je bio najveći životni udarac.

– Najveći udarac je bio njihov gubitak. Njih dvoje su u tri godine otišli jedno za drugim. To mi je bilo najteže – ispričao je Pejović u emisiji “Na liniji života sa Nemanjom”, pa dodao da se i dan danas uhvati za telefon da okrene roditelje.

– I danas, kad izađem da prošetam, ja se uhvatim za telefon da okrenem majku ili oca. Imao sam tu naviku, da dok šetam, pričam sa njima. Postoje mnoge stvari koje im nisam rekao… Žao mi je što neke stvari nisu dočekali. Eto, nisu dočekali da vide unuke koje su postale uspešni ljudi. Teška priča.

Podsetimo, Aco je jednom prilikom ispričao i kako je 1976. godine ostao bez jednog brata kad je njegova majka, koja je nosila blizance, greškom lekara donela na svet samo jedno dete.

– Mada je i tada postojao ultrazvuk, čuveni lekar iz Beograda nije video da je reč o dve bebe i ta katastrofalna greška dovela je do tragičnog ishoda jer se jedna beba bukvalno ugušila. Brat koji je uspeo da preživi imao je samo kilogram i četiristo grama na rođenju, a dobio je ime Radojica, po čuvenoj narodnoj epskoj pesmi „Mali Radojica“, o čijoj je hrabrosti i izdržljivosti ispevana legenda. Vremenom sam to prihvatio kao božju volju. Ne pitam sebe šta bi bilo kad bi bilo, ali često uradim ono jedino što mogu da učinim za njega – zapalim mu sveću kada odem u crkvu. E, sada, ne znam da li je to u redu ili nije, pošto kažu da se onima koji nisu kršteni ne pali sveća, ali ja to radim. Duša je duša, pa čak i dok je plod u majčinoj utrobi. I treba ceniti svaki život i ne davati sebi za pravo da ga prekineš. Zato smo svi mnogo pazili mlađeg brata, koji je danas momčina od dva metra i bavi se košarkom u našem rodnom gradu – ponosno je ispričao pevač.