radiobalkanfox
Otvorite oči, pogledate na sat i vidite 6.28. Alarm je podešen za 6.30. Sledećeg jutra dogodi se gotovo isto. Posle nekoliko takvih buđenja sasvim je razumljivo da se zapitate kako je moguće da telo zna koliko je sati, i to bez gledanja na telefon ili sat.
Odgovor nema veze sa neobičnim predosećajem. Naš organizam ima unutrašnji biološki sat koji prati ritam dana i noći, a kada dugo živimo prema sličnom rasporedu, može da nauči kada obično spavamo, jedemo, krećemo se i budimo. Zato često buđenje neposredno pre alarma može biti znak da se vaš cirkadijalni ritam veoma dobro prilagodio svakodnevnoj rutini.
Lekar Amir Kan objasnio je da se i njemu događa ista stvar. Njegov alarm radnim danima zvoni u pet ujutru kako bi trčao pre posla, ali se veoma često probudi nekoliko minuta ranije.
U mozgu zaista imamo neku vrstu sata
Duboko u mozgu nalazi se suprahijazmatsko jedro, mala struktura koja ima ključnu ulogu u regulisanju cirkadijalnog ritma. Ono pomaže organizmu da uskladi brojne procese sa smenom dana i noći.
Zahvaljujući ovom sistemu, naše telo ne prelazi iz dubokog sna u potpuno budno stanje tek u trenutku kada zazvoni telefon.
Pripreme počinju ranije.
Ako se svakog radnog dana budite približno u isto vreme, organizam vremenom počinje da očekuje buđenje. Pred jutro se menjaju procesi povezani sa snom i budnošću, nivo melatonina opada, telesna temperatura počinje da raste, a menja se i lučenje hormona povezanih sa cirkadijalnim ritmom.
Buđenje Foto: Shutterstock
Zato buđenje u 6.27 kada alarm zvoni u 6.30 nije toliko misteriozno koliko na prvi pogled izgleda.
Vaše telo nije pogledalo na sat. Naučilo je obrazac.
Kortizol počinje da raste još pre nego što otvorimo oči
Kortizol se često naziva “hormonom stresa”, ali njegova uloga u organizmu mnogo je šira. Ima izražen dnevni ritam i njegove vrednosti prirodno se menjaju tokom dana.
Novija istraživanja pokazala su nešto posebno zanimljivo. Kod većine ljudi nivo kortizola počinje da raste još pre buđenja i dostiže vrhunac približno u periodu oko buđenja i nakon njega. U studiji sa 201 zdravom osobom istraživači nisu pronašli dokaz da samo otvaranje očiju naglo pokreće lučenje kortizola. Porast je već bio u toku.
To malo menja popularno objašnjenje prema kojem se telo probudi, pa tek onda “pusti” kortizol kako bi nas razbudilo.
Preciznije je reći da cirkadijalni sistem unapred priprema organizam za jutro.
Telo može da se pripremi i za vreme koje očekujemo
Priča postaje još zanimljivija kada imamo veoma čvrst raspored.
Kan navodi da postoje dokazi da očekivanje određenog vremena buđenja može imati ulogu u tome kako se telo priprema. Ako svakog jutra ustajete u pet ili pred spavanje znate da sutra morate da ustanete veoma rano, unutrašnji sat može da prilagodi procese koji prethode buđenju.
Buđenje Foto: Shutterstock
Istraživanja takođe pokazuju da vreme buđenja utiče na obrazac kortizola. Ranije studije u kojima su praćeni ljudi sa različitim rasporedima spavanja pronašle su razlike u jutarnjem odgovoru kortizola u zavisnosti od toga kada su se ispitanici budili.
Drugim rečima, organizam nije običan prekidač koji alarm prebacuje iz položaja “spavanje” u položaj “budan”.
On se za prelazak priprema.
Pred jutro je i san lakši
Postoji još jedan razlog zbog kojeg je lakše probuditi se neposredno pre alarma nego, recimo, dva sata ranije.
Tokom noći prolazimo kroz više ciklusa sna, a pred jutro se menja njihov sastav. Ako se tada poklope lakša faza sna, unutrašnji ritam i očekivano vreme ustajanja, dovoljno je relativno malo da se spontano probudimo.
Zbog toga ljudi koji imaju vrlo ustaljen raspored ponekad otvaraju oči gotovo u isto vreme čak i vikendom, kada su alarm isključili.
Telo ne zna da je subota samo zato što ste vi odlučili da spavate do deset.
Ali nismo toliko precizni koliko mislimo
Ako ste se tri puta ove nedelje probudili tačno dva minuta pre alarma, verovatno ćete to zapamtiti.
Mnogo je manja šansa da ćete uveče razmišljati o ponedeljku kada ste spavali sve dok telefon nije zazvonio.
Kan upozorava upravo na ovaj efekat. Primećujemo neobične pogotke i pamtimo ih, dok jutra kada se ništa zanimljivo nije dogodilo brzo zaboravljamo.
Zato nije realno očekivati da unutrašnji sat funkcioniše kao švajcarski časovnik.
Ako se često budite oko 6.30, organizam može prilično dobro da proceni kada se taj deo jutra približava. To ne znači da poseduje mehanizam koji može svako jutro da vas probudi tačno u 6.28.
Buđenje Foto: Shutterstock
Svetlost je jedan od najvažnijih signala
Na unutrašnji sat ne utiče samo vreme koje pokazuje alarm.
Svetlost je jedan od ključnih signala pomoću kojih organizam usklađuje cirkadijalni ritam sa spoljašnjim svetom. Značaj imaju i vreme obroka, fizička aktivnost, svakodnevne navike i raspored spavanja.
Zato se biološki sat može poremetiti kada nekoliko dana zaredom ležemo i ustajemo u potpuno različito vreme, putujemo kroz vremenske zone ili radimo noćne smene.
S druge strane, relativno stabilno vreme odlaska na spavanje i buđenja pomaže organizmu da održi predvidljiviji ritam.
Da li je buđenje pre alarma dobar znak?
Ako se budite nekoliko minuta pre alarma, osećate se odmorno i tokom dana nemate izraženu pospanost, samo buđenje pre zvona najčešće nije razlog za zabrinutost. Može jednostavno značiti da je vaš organizam dobro upoznat sa rasporedom koji svakodnevno ponavljate.
Sasvim drugačija situacija je ako se redovno budite mnogo ranije nego što želite, ne možete ponovo da zaspite, spavate premalo ili se tokom dana osećate iscrpljeno. Tada rano buđenje više nije simpatičan dokaz preciznosti unutrašnjeg sata, već problem sa snom koji vredi pratiti.
Dakle, sledeći put kada otvorite oči i na telefonu ugledate 6.58, a alarm je podešen za sedam, nema potrebe da se pitate kako ste ponovo “pogodili”.
Niste predvideli budućnost.
Vaš mozak je samo veoma dobro zapamtio kada obično počinje vaš dan.
VIDEO: Žena se probudila u snu:
Dodaj komentar