Alisija Silverstoun o seriji “Irska krv”

Naizgled savršen život može se srušiti u jednom trenutku, a upravo to se dešava junakinji nove krimi-drame “Irska krv”, koja se emituje od 30. marta, ponedeljkom u 22 časa, na kanalu Star Crime. U centru priče je Fiona Foks, uspešna advokatica iz Los Anđelesa, koju poruka iz prošlosti vraća u Irsku i uvodi u mrežu porodičnih tajni, zločina i istina koje menjaju sve što je verovala o sebi. O ulozi žene koja traži odgovore, ali i o ličnim i emotivnim slojevima ove priče, govori glumica Ališa Silverstoun.

Fiona je advokatica koja se iznenada nađe u ulozi istražitelja. Kako ste pristupili toj transformaciji?

– Želela sam da ta promena deluje postepeno i prirodno. Ona ne odlučuje da postane istražitelj, okolnosti je na to primoravaju. U početku se oslanja na razum i činjenice, ali ubrzo shvata da istina nije uvek logična. Taj prelaz iz kontrolisanog sveta u nešto mnogo haotičnije bio je izazovan. Fiona mora da nauči da veruje intuiciji. To nije nešto što joj je blisko. Ali upravo u tome leži njen rast. Ona postaje neko ko je spreman da rizikuje. I to je čini snažnijom nego što je i sama mislila.

Koliko je ova priča o zločinu, a koliko o porodici?

– Za mene je ovo pre svega priča o porodici. Zločin je samo okidač koji pokreće sve ostalo. Kada počnete da otkrivate istinu, shvatite da ona nikad nije jednostavna. Porodični odnosi su složeni i često ispunjeni tajnama. Fiona otkriva da je njena prošlost mnogo drugačija nego što je verovala. To je bolno, ali i oslobađajuće. S tim mnogi mogu da se poistovete. Svi imamo pitanja na koja nismo dobili odgovore. Ova serija se upravo time bavi. I ne nudi laka rešenja.

Kako ste doživeli snimanje u Irskoj i atmosferu koju ona donosi seriji?

– Irska je neverovatno inspirativna za snimanje. Ta maglovita priroda i surovi pejzaži daju poseban ton priči. Osetite da svaki kadar nosi neku tajnu. To nije samo pozadina, već aktivni deo naracije. Dok snimate, imate utisak da vas prostor posmatra. I to utiče na igru. Taj osećaj izolovanosti pojačava dramu. Fiona je u tom svetu stranac. I publika to oseća. Upravo zato je atmosfera toliko snažna. Ona pojačava svaki emotivni trenutak.

Mislite li da je istina uvek oslobađajuća?

– Ne mislim da je uvek laka, ali je neophodna. Istina može da bude bolna, čak i razarajuća. Ali bez nje nema stvarnog pomirenja. Fiona prolazi kroz taj proces. Ona otkriva stvari koje ne želi da čuje. Ali upravo to joj omogućava da nastavi dalje. Laži mogu da nas zaštite nakratko. Ali dugoročno nas zarobljavaju. Istina je način da se oslobodimo. Čak i kada nas povredi. To je jedna od glavnih poruka serije.

Koliko je bilo izazovno igrati lik koji je istovremeno snažan i ranjiv?

– To je uvek najzanimljiviji deo. Snaga bez ranjivosti nije uverljiva. A ranjivost bez snage ne nosi težinu. Fiona postoji upravo u tom balansu. Ona je sposobna i odlučna, ali i duboko povređena. Kao glumica, trudila sam se da ne naglašavam nijednu stranu previše. Za život se ne može reći da je crnobeli, sve se dešava u nijansama. I mislim da publika upravo to prepoznaje. Ta složenost je ono što lik čini stvarnim.

Serija postavlja pitanje možemo li pobeći od sopstvene prošlosti.

– Mislim da ne možemo. Možemo je ignorisati, ali ona uvek pronađe način da se vrati. Fiona je pokušala da izgradi novi život daleko od svega. Ali prošlost ju je stigla. I naterala je da se suoči sa sobom. To je težak, ali neophodan proces. Ne možemo napred ako ne razumemo odakle dolazimo. To je lekcija koju ona uči. I mislim da je veoma univerzalna.

Koliko su odnosi u seriji važni za razvoj priče?

– Oni su suština priče. Svaka interakcija otkriva nešto novo. Odnos sa ocem je centralni, ali nije jedini. Postoje i odnosi s ljudima koji joj pomažu. I oni koji je dovode u opasnost. Svi ti odnosi oblikuju njen put. Ništa se ne dešava izolovano. Sve je povezano. I upravo to čini priču bogatom. Zločin je samo jedan sloj. Ispod njega su ljudi.

Šta vas je ova uloga naučila o ljudima?

– Naučila me je da ništa nije jednostavno kako izgleda. Da iza svakog postupka postoji razlog. Čak i kada se ne slažemo s njim. Takođe me je podsetila koliko je važno slušati. Ne samo reči već i tišinu. Mnogo toga se krije u onome što nije izgovoreno. I kao glumica i kao čovek, to je važno. Razumevanje dolazi iz pažnje, a ne iz pretpostavki.

Šta biste voleli da publika ponese iz serije “Irska krv”?

– Osećaj da je istina vredna traženja. Čak i kad je teška. Da shvate da prošlost ne mora da nas definiše, ali da moramo da je razumemo. Takođe, da se povežu s Fionom kao čovekom, ne samo kao junakinjom. Ovo je priča o gubitku, ali i o snazi. O tome kako nastavljamo dalje. I mislim da će se mnogi prepoznati u tome. To je ono što ovu priču čini posebnom.

(Kurir.rs / TV Ekran / Nikola Dražović)