radiobalkanfox
Američka književnica Andrea Lin skrenula je pažnju na neobičnu bajku sa naših prostora, u kojoj se devojčica rođena u telu žabe suočava sa odbacivanjem sopstvene porodice. Priča, objavljena pre više od jednog veka, nosi snažnu poruku o ljubavi, samopoštovanju i istinskoj vrednosti čoveka.
Bajke koje smo slušali kao deca često pamtimo po čarobnim poljupcima, prelepim princezama i srećnim završecima. Međutim, jedna gotovo zaboravljena narodna priča sa naših prostora pokazuje da put do sreće može biti mnogo neobičniji, ali i da se iza naizgled jednostavnog zapleta kriju pitanja koja su aktuelna i danas. Upravo je takva bajka privukla pažnju američke književnice Andree Lin, koja na TikToku, govori o narodnim predanjima, mitologiji i književnosti.
Reč je o priči “Mala žaba pevačica” (The Little Singing Frog), koja je još 1921. godine objavljena u Njujorku, u zbirci južnoslovenskih narodnih bajki “The Laughing Prince: A Book of Jugoslav Fairy Tales and Folk Tales”, koju je priredio američki pisac Parker Filmor.
Roditelji su je toliko želeli, a onda su počeli da je kriju od sveta
Priča počinje bračnim parom koji godinama nije mogao da dobije dete. Njihova želja da postanu roditelji bila je toliko velika da se žena jednog dana pomolila Bogu da joj podari dete, makar ono bilo i žaba. Želja joj se ispunila, ali na način koji nije očekivala. Rodila je devojčicu u telu žabe. Iako su roditelji u početku voleli svoju neobičnu ćerku, sve se promenilo kada su komšije počele da komentarišu njen izgled. Postideli su se sopstvenog deteta i počeli da je skrivaju u ormaru kad god bi im neko došao u posetu. Devojčica je tako odrastala daleko od očiju javnosti, ali je posedovala nešto što niko nije mogao da joj oduzme – izuzetno lep glas.
Princ je čuo njen glas i odlučio da je oženi Kako su godine prolazile, majka je sve teže odlazila do vinograda u kojem je radio njen suprug, pa je devojčica-žaba odlučila da joj pomogne i počela da nosi ocu ručak. Dok bi otac jeo, ona bi se popela na drvo i pevala. Jednog dana pored vinograda prolazio je najmlađi carev sin. Kada je čuo njen glas, zastao je očaran pesmom i poželeo da upozna devojku koja tako lepo peva. Otac je pokušao da ga odgovori od te namere, ali je princ bio uporan. Kada je konačno ugledao devojčicu u telu žabe, nije promenio odluku. Nije ga zanimalo kako izgleda. Želeo je da je oženi zbog njenog glasa i onoga što je u njoj prepoznao. Bio je to trenutak u kojem je devojka, koju su sopstveni roditelji skrivali od sveta, pronašla nekoga ko je bio spreman da je prihvati baš takvu kakva jeste.
Nije joj bio potreban prinčev poljubac da postane lepotica
Upravo način na koji se devojčica-žaba preobražava predstavlja jedan od najzanimljivijih delova ove narodne bajke. Za razliku od poznatih priča o začaranim princezama, ovde nema čarobnog poljupca koji donosi spasenje. Kada je princ pozvao svoju izabranicu na carski dvor, ona je zatražila da joj pošalje belog pevca na kojem će dojahati. Zatim se obratila Zlatnom Suncu i zamolila ga da joj podari haljinu satkanu od sunčevih zraka kako se njen budući suprug ne bi postideo pred porodicom. Sunce joj je uslišilo molbu. Kada je stigla pred kapije dvora, stražari su u prvi mah odbili da je puste unutra. Međutim, čim im je objasnila da je verenica najmlađeg princa, dozvolili su joj da prođe.
Tada se dogodilo čudo. Devojčica-žaba obukla je zlatnu haljinu i pretvorila se u prelepu devojku, dok je njen beli pevac postao veličanstveni beli konj. Njen preobražaj nije bio posledica prinčevog poljupca, već čudesnog događaja koji se odigrao na njenom putu ka dvoru.
Priča o maloj žabi pevačici podseća na narodnu bajku “Žabica carica”, koja pripada široj tradiciji pripovedanja o životinjskim nevestama. U obe priče neobična junakinja, koja se pojavljuje u obličju žabe, na kraju postaje vladareva izabranica, dok se iza njenog neuglednog izgleda kriju izuzetne osobine. Iako se pojedinosti zapleta mogu razlikovati, zajednički motivi ukazuju na povezanost ovih bajki sa međunarodnim folklornim tipom, poznatim kao “Životinjska nevesta”. Njihova poruka prevazilazi čudesni preobražaj: prava vrednost ne leži u spoljašnjoj lepoti, već u mudrosti, dobroti i sposobnostima koje junakinja pokazuje.
Druge devojke donele su cveće, a ona nešto što niko nije očekivao
Ipak, njena lepota nije bila presudna za srećan završetak. Car je trebalo da odluči koji će od njegova tri sina naslediti presto, a važnu ulogu u toj odluci imale su njihove buduće supruge. Zadatak devojaka bio je da donesu cvet. Verenica najstarijeg sina donela je ružu, dok je izabranica drugog princa poklonila karanfil. Devojčica-žaba odlučila se za potpuno drugačiji dar – klas pšenice. Car je bio oduševljen njenim izborom. Dok su ostale devojke razmišljale o lepoti cveća, ona je pokazala da razume vrednost onoga što ljudima donosi hranu i omogućava život. Upravo je u tome car prepoznao njenu mudrost. Odlučio je da najmlađi sin nasledi presto, a da njegova izabranica postane buduća carica. Tako je devojčica koju su roditelji nekada skrivali od komšija na kraju ponela carsku krunu.
Naša bajka stara više od jednog veka krije snažnu poruku
Iako na prvi pogled podseća na poznate priče o začaranim princezama, “Mala žaba pevačica” otvara mnogo dublja pitanja. Zašto se roditelji stide deteta koje su toliko želeli? Koliko mišljenje okoline utiče na naše odluke? I da li je nečija vrednost zaista određena fizičkim izgledom?
U ovoj bajci princ prihvata devojku pre nego što se ona preobrazi u lepoticu, dok njen konačni uspeh ne zavisi samo od izgleda, već od mudrosti koju pokazuje pred carem. Priča pripada široj evropskoj tradiciji narodnih bajki o životinjskim nevestama, u kojima se iza neobičnog spoljašnjeg izgleda krije izuzetna devojka.
Sačuvana je u zbirci “The Laughing Prince”, objavljenoj u Njujorku 1921. godine, u kojoj su predstavljene narodne priče južnoslovenskih naroda. Više od jednog veka kasnije, bajka o maloj žabi pevačici podseća na jednostavnu, ali važnu istinu: nečija vrednost ne zavisi od toga kako je drugi vide, već od onoga što zaista jeste.
VIDEO: Autor prvog Gorskog Vijenaca u stripu:
Dodaj komentar