Anastasija Škitko nestala 2002, potraga počela 22 godine kasnije

Jednog dana 2002. godine Anastasija Škitko izašla je iz kuće u malom naselju Istočni u Sverdlovskoj oblasti i više se nije vratila. Imala je svega 14 ili 15 godina. Niko danas ne zna ni tačan datum kada je nestala, a još je neverovatnije što će proći više od dve decenije pre nego što njen slučaj konačno dospe pred istražitelje.

Anastasija je rođena 31. avgusta 1987. godine. Zvanično nije utvrđen ni precizan dan njenog nestanka, pa se u aktuelnoj poternici navodi izuzetno širok period – od 1. avgusta 2002. do 8. marta 2003. godine. U vreme kada joj se gubi svaki trag bila je visoka oko 155 centimetara, imala je kratku riđu kosu i sive oči.

Život Anastasije Škitko ni pre nestanka nije bio jednostavan. Njeni roditelji Vladimir i Vera razveli su se kada je bila dete. Majka je izgubila roditeljsko pravo, a Anastasija je jedno vreme provela u dečjem domu u Serovu. Prema očevom sećanju, tamo je ostala manje od godinu dana, a Vladimir ju je u leto 1995, kada je imala gotovo osam godina, ponovo doveo kući.

Imala je i dvojicu starije braće, Vasilija i Dmitrija. Porodični odnosi bili su složeni, a Anastasija je povremeno odlazila kod majke, koja je posle razvoda živela odvojeno. Upravo će ta činjenica mnogo kasnije postati deo objašnjenja zbog čega njen nestanak nije odmah pokrenuo veliku uzbunu.

Do leta 2002. Anastasija je završila deveti razred. Njena tadašnja razredna starešina Galina Mihajlova pamti je kao mirnu devojčicu koja nije privlačila mnogo pažnje. Nije pravila probleme u školi, bila je uredna, a nastavnici su očekivali da posle završetka devetog razreda nastavi školovanje.

Kada je škola te godine prikupljala podatke o tome gde će učenici nastaviti obrazovanje, Anastasija je, prema rečima razredne starešine, rekla da odlazi kod majke u Krasnoturjinsk. Nastavnica je zato godinama verovala da se njena učenica jednostavno odselila. Da je Anastasija zapravo nestala saznala je tek 2024. godine, kada joj je na vrata došao istražitelj.

Otac je primetio da je nema, ali policiju nije pozvao

Ni Anastasijin otac danas ne može sa sigurnošću da kaže kada je poslednji put video ćerku. Ispričao je da je jednog dana došao sa posla i shvatio da je nema. Primetio je i da je iz kuće nestala određena suma novca, ali je očekivao da će se tinejdžerka brzo vratiti.

– Ja se sada više ne sećam tačno. Radio sam, došao kući, a nje nema. Čini mi se da sam imao i neki novac i to je nestalo. Mislio sam da će se vratiti brzo. Ali nje nema pa nema – pričao je Vladimir mnogo godina kasnije.

Devojčica je ranije povremeno noćila kod majke ili drugarica, zbog čega otac u početku nije smatrao da je njeno odsustvo znak da se dogodilo nešto ozbiljno. Kasnije je, kako tvrdi, obišao ljude za koje je mislio da bi mogli nešto da znaju, raspitivao se kod komšija i njenih poznanika, ali trag nije pronašao.

Vera je bivšem suprugu, prema njegovim rečima, rekla da je pokušala da prijavi nestanak ćerke miliciji, ali da navodno nisu želeli da prime prijavu jer nije imala noviju Anastasijinu fotografiju. Ta tvrdnja nikada nije potvrđena. Bivši pripadnik milicije koji je tada radio u Istočnom kasnije je kategorički tvrdio da bi prijava morala da bude primljena i bez fotografije i da se ne seća da je Vera prijavila nestanak.

Vladimir nakon toga sam nije otišao u policiju.

– To me je ogorčilo. Ali neću valjda ići da se svađam u miliciju. Takva mi je narav. Možda sam negde ispao kukavica. Trebalo je samo da odem, i to je to – priznao je godinama kasnije.

Nestanak se dogodio u posebno nezgodnom trenutku – nakon završetka devetog razreda, kada su se tinejdžeri iz malog mesta razilazili u različite škole i gradove. Zato njeno odsustvo nije odmah izazvalo sumnju ni među nastavnicima ni među drugovima iz razreda.

Bivše drugarice takođe su pretpostavljale da se Anastasija odselila kod majke. Jedna od njih godinama je bila uverena da živi u Krasnoturjinsku, dok je druga jednostavno mislila da je otišla iz mesta, kao i mnogi mladi tog vremena.

Mnoge od njih tek su 2024. godine prvi put čule da Anastasija nikada nije stigla tamo gde su svi pretpostavljali da je otišla.

Tako je nastala gotovo neverovatna situacija: otac je čekao da se ćerka vrati, majka je navodno verovala da je kod oca ili tvrdila da je bezuspešno pokušala da prijavi nestanak, dok su škola i vršnjaci smatrali da se devojčica jednostavno preselila. Godine su prolazile, a nijedna institucija nije vodila zvaničnu potragu.

U trenutku Anastasijinog nestanka ni njena braća nisu mogla mnogo da utiču na događaje. Vasilij je tada izdržavao zatvorsku kaznu, dok je Dmitrij služio vojsku.

Dmitrij se sa sestrom ranije dopisivao. Prema njegovim rečima, u pismima nije bilo ničega što bi ukazivalo na ozbiljne probleme ili na to da Anastasija planira da pobegne ili sebi nešto učini. Kada se vratio iz vojske, raspitivao se kod jedne od njenih prijateljica, ali ni ona nije znala gde je.

Ipak, tek 2024. godine Dmitrij je otišao u Istražni komitet i podneo zvaničnu prijavu zbog nestanka sestre. Upravo je taj potez, posle 22 godine tišine, pokrenuo istragu.

Krivični postupak otvoren je 9. januara 2024. godine. Istražitelji su slučaj pokrenuli pod pretpostavkom da je prema nestaloj devojčici moglo biti počinjeno teško krivično delo, uključujući i ubistvo.

Posle toliko vremena istražiteljima je ostalo veoma malo materijalnih tragova. Od Anastasijinih roditelja uzeti su uzorci DNK kako bi mogli da budu upoređeni sa neidentifikovanim posmrtnim ostacima ukoliko se takvi pronađu.

Vladimir je tokom istrage pozivan i da pregleda fotografije neidentifikovanih tela i ostataka, ali nijedan slučaj nije doveo do njegove ćerke. I sam otac bio je proveravan zbog mogućnosti da zna više o nestanku nego što je govorio.

Njegova sadašnja supruga Olga tvrdila je da su istražitelji sa njim vodili duge razgovore i pokušavali da utvrde da li je umešan. Vladimir je kasnije prošao i poligrafsko testiranje. Prema njegovim rečima, rezultat nije ukazao na njegovu umešanost u nestanak ćerke, ali poligraf sam po sebi nije dokaz nevinosti niti može da zameni druge dokaze u istrazi.

Posebno mračnu dimenziju čitavoj priči daje činjenica da je upravo u tom delu Sverdlovske oblasti početkom dvehiljaditih delovao Vjačeslav Gibovič, kasnije osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog ubistava i seksualnih napada.

Gibovič je odrastao u Istočnom, istom mestu u kojem je živela Anastasija. Utvrđeno je da je početkom dvehiljaditih napadao žene i maloletnice na području Serova i okolnih mesta, a za četiri ubistva kasnije je pravosnažno osuđen.

Zbog vremenskog i geografskog poklapanja njegovo ime neminovno se pojavilo i tokom nove istrage Anastasijinog nestanka. U selu su se širile glasine nakon što je Gibovič dovođen na istražne radnje kod jednog napuštenog objekta u kojem su ranije pronađeni ljudski ostaci.

Međutim, ovde je važna velika razlika između glasina i onoga što su ustanovili istražitelji.

Predstavnik nadležnog istražnog odeljenja rekao je novinarima da je mogućnost da je Gibovič ubio Anastasiju proverena, ali da je istražitelji odbacuju. Tokom dve godine ispitivali su rođake, školske drugove, nastavnike i druge stanovnike mesta, a nisu pronašli dokaz koji bi nestalu tinejdžerku povezao sa serijskim ubicom. Nije javno potvrđeno ni kome pripadaju ljudski ostaci pronađeni u napuštenom objektu.

U junu 2026. istražitelji su ponovo objavili Anastasijinu fotografiju i opis i pozvali sve koji eventualno imaju bilo kakvu informaciju da se jave. Da je danas živa, Anastasija Škitko imala bi 39 godina.

Ipak, vreme je najveći neprijatelj ove istrage. Ljudi zaboravljaju detalje, mogući svedoci umiru ili se sele, a mesta na kojima bi mogli da budu pronađeni tragovi menjaju se ili nestaju.

Prema najnovijoj velikoj reportaži o slučaju, krivični postupak koji je pokrenut 2024. trenutno je obustavljen jer istražitelji nisu pronašli nove tragove koji bi ih odveli dalje. Ukoliko se pojave nove informacije, postupak može ponovo da bude aktiviran.

Najpotresnije u priči Anastasije Škitko zato možda nije samo pitanje šta joj se dogodilo. Ostaje i pitanje kako je jedna tinejdžerka mogla da nestane iz malog mesta, a da godinama gotovo niko ne proveri gde je otišla.

 Video: Nakon 5 godina nestala osoba se proglašava mrtvom