radiobalkanfox
- Voditeljka Anđela Đurašković doživela je pravu porodičnu dramu kada joj je dvogodišnji sin nestao na pola sata u Beogradu pred nevreme.
- U trenucima očaja, solidarni prolaznici i stranci su brzo pritekli u pomoć i pomogli da dečak bude pronađen živ i zdrav.
Voditeljka Anđela Đurašković sinoć je preživela pravu porodičnu dramu i još jednu u nizu teških agonija koje su joj dokazale koliko je majčinstvo u isto vreme i najlepša i najstresnija uloga na svetu. Njen dvogodišnji sin sinoć je nestao na pola sata u Beogradu, i to pred njenim očima, neposredno pre nego što je prestonicu zahvatilo nevreme.
Za poznatu voditeljku tih trideset minuta trajalo je kao čitava večnost – svet joj se u sekundi srušio, a očaj koji je osetila ne može se opisati rečima.
Na sreću, ova dramatična priča dobila je najlepši epilog: dečak je ubrzo pronađen živ i zdrav, zahvaljujući neizmernoj solidarnosti i brzoj reakciji potpunih stranaca koji su bez razmišljanja priskočili u pomoć uplašenoj majci.
Međutim, ovo nije prvi put da se Anđela suočava sa nemilosrdnim iskušenjima kada su u pitanju njena deca.
Očinstvo i majčinstvo nose sa sobom nivo brige koji čovek ne može ni da zamisli dok se u toj ulozi ne ostvari, a Anđelin put kroz roditeljstvo bio je prožet velikim borbama, strepnjama i borbom za zdravlje deteta.
Težak početak i najteža životna borba
Da bi se u potpunosti razumelo kroz kakav emocionalni vrtlog je Anđela Đurašković prošla sinoć, neophodno je podsetiti se kroz šta je sve ova hrabra žena morala da prođe neposredno nakon svog prvog porođaja.
Trenuci koji bi po svim pravilima trebalo da predstavljaju najveću sreću i blagoslov, za Anđelu su se pretvorili u neopisivu patnju i višednevni strah za život njenog tek rođenog deteta.
Kada se ostvarila u ulozi majke, Anđela se suočila sa nečim što nijedan roditelj ne bi trebalo da doživi – teškim razdvajanjem od bebe odmah po rođenju.
Njen sin Mihajlo morao je hitno da bude prebačen na specijalizovanu negu, dok je ona ostala sama u bolničkoj sobi, obuzeta strahom i neizvesnošću.
O tim najtežim danima u svom životu, voditeljka je jednom prilikom otvoreno i sa puno emocija govorila za medije:
“Dan njegovog rođenja istovremeno je najsrećniji i najtužniji dan u mom životu. Koliko sam bila radosna što se rodio, toliko sam bila tužna što smo odmah morali da se rastanemo. Prebačen je u Institut za neonatologiju, a ja sam ostala u porodilištu. Na nesreću, dobila sam neku infekciju i sedam dana nisam mogla da ga dodirnem.”
“Agonija! Mnogo je tužno kad drugim ženama donesu bebe, a vi vašu možete da vidite samo na slici i to u inkubatoru, sa svim onim cevčicama prikačenim za majušno telo”, otkrila je voditeljka jednom prilikom.
Gledati svoje tek rođeno dete samo preko fotografije, znati da se bori u inkubatoru dok su oko njegovog majušnog tela omotane cevčice, predstavlja traumu koja ostavlja duboke ožiljke na duši svake majke.
Danima Anđela nije mogla da uzme svog sina u naručje, da ga pomazi i pruži mu majčinsku toplinu.
Ipak, ogromna želja za životom, stručnost lekara i neizmerna ljubav pobedili su sve zdravstvene prepreke.
Nakon višednevne agonije i teške borbe, stigle su najlepše vesti.
Mališan je uspešno prevazišao sve komplikacije, a Anđela je konačno mogla da ga zagrli i odvede kući.
Ta pobeda dala joj je snagu za sve buduće životne izazove.
“Imali smo sreću da je sve dobro prošlo, bez posledica. Mihajlo je danas zdravo i napredno dete”, srećno i zadovoljno je ispričala Anđela tada za Hello.
Drama pred oluju u Beogradu: Trenuci neopisivog očaja
I kada se činilo da su najteži dani iza njih, sudbina je ponovo stavila Anđelu na ispit.
Sinoć se u Beogradu odigrala nova drama koja je voditeljku na trenutak vratila u stanje potpunog očaja.
Pred samo nevreme i oluju koja se spremala nad prestonicom, njen dvogodišnji sin nestao je u treptaju oka.
Majke vrlo dobro znaju koliko je dovoljna samo sekunda nepažnje da se dete udalji, ali osećaj kada shvatite da deteta nema ne može se porediti ni sa čim drugim.
U tim trenucima panične potrage, dok je vetar pojačavao, Anđela je prolazila kroz pakao.
Svaki minut bez deteta delovao je kao večnost, a crne misli paralisale su sve pred sobom.
Taj polusatni nestanak izbrisao je sve oko nje, ostavljajući samo čisti užas.
Međutim, u tom najmračnijem trenutku dogodilo se nešto što vraća veru u ljude, ljudskost i empatiju.
Solidarnost potpunih stranaca: Kada se ljudi ujedine u nevolji
Videvši majku koja u potpunom očaju traži svoje dete, prolaznici i ljudi koji su se zatekli u blizini nisu skrenuli pogled.
Umesto toga, ujedinili su se i krenuli u zajedničku akciju spašavanja.
Spontano formirana grupa građana organizovala se u roku od nekoliko sekundi, a posebno su se istakla dvojica mladića čija je reakcija ostavila snažan utisak na uplašenu voditeljku.
Svoje iskustvo i duboku zahvalnost prema ljudima koji su joj pomogli da ponovo zagrli svoje dete, Anđela Đurašković je podelila sa pratiocima na društvenim mrežama, napisavši reči koje su dirnule celu Srbiju:
„Večeras mi je, pred oluju koja se spremala u Beogradu, nestao moj dvogodišnji sin, i to pred očima… Kako, ne znam… Pola sata je trajalo kao večnost. Moj očaj je bio neopisiv. A onda su se oko mene okupili potpuni stranci – ljudi koji su videli uplašenu majku i jednostavno krenuli da traže moje dete.”
“Dva mlađa momka su mi rekla: Gospođo, nemojte da plačete. Mi ćemo sada svi da se rasporedimo i da vam vratimo dete. I vratili su mi ga. Neposredno pre nego što je došla i policija. Nisu prošli pored žene koja plače. Svi su zastali. Svi su tražili tuđe dete kao da je njihovo.”
“Situacija u kojoj ti se za pola sata ceo svet sruši, a onda ti ga nepoznati ljudi vrate”, napisala je ona na mrežama.
Pouka o humanosti i snazi majčinstva
Ova priča, iako na prvi pogled potresna i dramatična, nosi u sebi duboku poruku o snazi zajednice i nadohvat ruke prisutnoj dobroti.
U vremenu kada smo često svedoci otuđenosti, gest nepoznatih Beograđana pokazao je da empatija i dalje živi među nama.
Za Anđelu Đurašković, ovo je bila još jedna u nizu teških lekcija, ali i podsetnik na to koliko su dečji osmeh, bezbednost i zagrljaj dragoceni.
Danas, kada je dečak ponovo siguran u njenom naručju, ostaje samo duboka zahvalnost prema svim onim divnim ljudima koji nisu prošli pored uplakane majke, već su tuđe dete potražili sa istom brigom i ljubavlju kao da je njihovo rođeno.
Dodaj komentar