Bila je zvezda, a onda se zbog bolesti povukla i posvetila duhovnosti: Danas je mnogi ne bi prepoznali

Pevačica Ksenija Mijatović (51) koja je „harala“ devedesetih godina muzičkom scenom, te se zbog bolesti povukla iz javnosti i posvetila duhovnom životu.

Ona je važila je za jedan od najmoćnijih i najoriginalnijih vokala na ovim prostorima.

Međutim, nakon mnogo godina bavljenja muzikom, posvetila se potpuno drugoj profesiji – lajf koučingu, ali je i u 38. godini upisala fakultet, i to psihologiju.

Istakla je da joj nije bilo lako da donese odluku da napusti estradu.

– U jednom momentu sve što ja jesam nije bilo dovoljno da od muzike mogu da živim i jako mi je bilo teško da se oprostim od nečega što je moj život. Ali, počela sam ceo život ispočetka – rekla je Ksenija u emisiji „Kec na jedanaest“.

– U 38. godini sam upisala psihologiju sa klincima od 19, masterirala sam i napisala dva naučna rada. Uporedo sa psihologijom završila sam i studije na Institutu za integrativnu psihoterapiju – ispričala je Mijatovićeva.

Ksenija je sada trener programa „Izlečite svoj život“, a jednom prilikom je otkrila i da se od detinjstva bori sa neizlečivim oboljenjem kože.

– Danas sam licencirani trener programa „Izlečite svoj život„, po principima filozofije Lujze Hej, i svoj glas koristim da ljudima, osim divnih pesama, prenesem i reči podrške, optimizma i vere, te poruku da je sva snaga u nama samima i da zaista možemo sve, samo ako to istinski želimo – rekla je ina jednom prilikom.

– Bolest depigmentacije kože za koju zvanična medicina nema lek ni danas, a ni odgovore na pitanja zašto i kako nastaje. Tokom svih ovih godina veliki broj ljudi, sa istim ili sličnim problemima, obratilo mi se za pomoć – ispirčala je Ksenija svojevremeno.

– Želeli su da prevaziđu svoje barijere i strahove, a ja sam se trudila da ih svojom pričom inspirišem. U meni su videli nekog čiji životni put ničim nije bio uzdrman, a to baš i nije bilo tako. Moj put do zvezda bio je dug – rekla je ona jednom prilikom.

– Ono najvažnije što sam shvatila kroz komunikaciju sa svim tim divnim ljudima je da svi nosimo neki bol duboko u sebi. Neko se lakše bori sa njim, neko teže… Ali, naposletku, svi želimo isto – da budemo voljeni i volimo, da imamo dobre međuljudske odnose i realizujemo sopstvene potencijale. Odavno već znam da ljude, osim svojim glasom, želim i mogu da inspirišem i svojim rečima – ispričala je tada.

(Telegraf.rs)