radiobalkanfox
Pored te serije, ostvarila je zapažene uloge u ‘Grlo u jagodama’ i ‘Lisice’.
Njeno venčanje sa kolegom bilo je skromno i spontano, a zajednički život pamti kao jednostavan i srećan.
Televizijski gledaoci najživlje pamte dramsku umetnicu Svjetlanu Knežević po roli Anite Rakić, nepristrasne članice žirija tokom izbora za najlepšu devojku Jugoslavije u kultnom ostvarenju “Srećni ljudi”. Premda se vremenom sklonila sa javne scene, prolaznici koji je sretnu ostaju oduševljeni jer su njena vitalnost i spoljašnji izgled ostali praktično neizmenjeni u odnosu na doba kada se ta popularna serija snimala.
Njen glumački opus obuhvata i veoma zapažene role u serijama “Grlo u jagodama” i “Lisice”.
Pored profesionalnih dostignuća, njen životni put obojila je i velika emotivna priča sa kolegom, glumačkim bardom Mihailom Mišom Janketićem, sa kojim je ostala u bračnoj zajednici sve do njegovih poslednjih dana i kome je podarila četvoro dece.
Foto: Oliver Bunić / Ringier
Foto: Oliver Bunić / Ringier
Svjetlana je izuzetno ponosna na svoje naslednike, koji ostvaruju značajne uspehe u sopstvenim karijerama. Dvoje od njih, Marko i Milica, krenuli su stopama svojih poznatih roditelja i izabrali umetnički poziv.
Foto: Oliver Bunić / Ringier
Foto: Oliver Bunić / Ringier
Foto: Oliver Bunić / Ringier
Ćerka Iva je balerina, majka dvoje mališana i uživa u skladnom braku sa bivšim vaterpolistom Aleksandrom Ćirićem. Sa druge strane, najstariji sin Radomir nije opredeljen za javnu profesiju, već radi kao policajac.
Foto: Milan Ilić / Ringier
O ljubavi i životu sa Mišom
– Bez malo pedeset godina. Zajedno smo od 1971, a venčali smo se 1972. I to je, u stvari, bila najsmešnija priča. Već smo živeli zajedno. Jedne srede me pita: „Šta radiš u subotu?“ Rekla sam da imam još jedan kadar da snimim i predstavu uveče. Kaže: „Hoćeš li da se venčamo u subotu?“ Rekla sam: „Hoću, hoću.“ Tako smo na čuvenom venčanju bili samo kumovi, moja mama i očuh, i kuma iz Sarajeva, Fotoreporteri ispred opštine Vračar su mislili da će biti velika svadba. Bili smo obučeni jednostavno, u braon haljini i odelu, a kum je doneo buket sveća. Sad kad gledam te slike, mislim – strašno, ali divno. To su bile lepe uspomene. Nekako mirnije se tada živelo. Sve je bilo normalno. Miša i ja smo živeli u garsonjeri u Beogradskoj ulici, u 21 kvadratu. To je meni bila palata. Kako su se deca rađala, selili smo se u veće stanove, dok nismo završili u ovom sada lepom stanu koji je nekada bio ruina.
Dodaj komentar