Bivše asistentkinje otkrile kako je raditi za Anu Vintur

Dodajte Glossy u vaš Google izbor

Odavno više nije tajna da je lik Mirande Pristli u kultnom filmu “Đavo nosi Pradu” inspirisan višedecenijskom urednicom časopisa Vogue Anom Vintur. Ipak je Loren Vajsberger, autorka istoimene knjige na kojoj je film zasnovan, svojevremeno bila njena asistentkinja.

Sada su tri bivše zaposlene, koje su anonimno razgovarale s novinarkom i biografkinjom Ejmi Odel, otkrile kako je zaista izgledao radni dan jedne od najmoćnijih žena modne industrije.

Neprestane poruke i zahtevi, čak i vikendom

Prema njihovim rečima, rad za Anu Vintur bio je veoma sličan onome što je publika videla na filmskom platnu. Zahtevi su, tvrde, stizali neprestano, često kasno uveče ili tokom vikenda, a asistenti su morali da budu spremni da reaguju u svakom trenutku.

Jedna od njih je ispričala da su, čim bi se pročulo da Ana stiže u kancelariju, svi panično sređivali radne stolove i proveravali da li je sve na svom mestu.

Postojalo je i nepisano pravilo da “Anu nisu mogli da pitaju za pojašnjenje ili pomoć”, a navodno su zaposleni neprestano dobijali i-mejlove, i noću i danju, i to sa zahtevima kao što su “Spoji me telefonom s ovom osobom”, “Moram da se vidim s ovom osobom” ili samo “Kafa, molim”.

Vikendom bi ih Ana Vintur navodno zamolila da je podsete na razne obaveze tokom predstojeće nedelje ili bi im slala hitne zadatke. Nekad bi to bilo da pronađu primerke starih novina ili da joj odmah pošalju u London knjigu koju je ostavila u njujorškoj kancelariji.

Ejmi Odel piše da su neki od tih zahteva bili njen način da “maltretira” nove asistente, a drugi su pojasnili da to nije bilo testiranje ljudi već “njena potreba da dominira njihovim životima”.

Obaveze asistenata Ane Vintur

Odelova u knjizi “Ana: Biografija” iz 2022. navodi da je Ana Vintur uvek imala dva ili tri asistenta, od kojih je svako imao svoje odgovornosti.

Prvi asistent, kog u filmu igra Emili Blant, zadužen je za raspored, dok je druga na vezi s kuvarima i kućepaziteljima Aninih kuća na Menhetnu i Long Ajlendu, koordiniše njenim filmskim projekcijama i brine o njenim psima.

Kad je nova druga asistentkinja počela da radi, dobila je priručnik informacija o tome šta sve treba da radi (od 21 stranice!), od upravljanja Aninim troškovima do održavanja njenog doma. Posao treće asistentkinje je bio da obavlja razne poslove i rotira “dežurstva” vikendom s drugom.

Kad stiže u kancelariju, svi mora da bude savršeno

U knjizi je navedeno i da se od asistenata očekivalo da dođu u kancelariju između sedam i pola osam svakog jutra, da druga i treća asistentkinja dobijaju pozive i poruke vikendom, da se druga bavi naručivanjem doručka (mafina s borovnicama i kafom), kao i da ne bi bilo dobro ako je kafa ne bi sačekala. Druga asistentkinja bi nosila njenu tote torbu s monogramom u kojoj su bile knjige i papiri koje je modna novinarka nosila kući preko noći, kao i njen planer od krokodilske kože.

Kao i u filmu “Đavo nosi Prada”, kad bi glavna i odgovorna urednica stizala na posao, zaposleni bi navodno jurili da se pobrinu da sve bude po njenoj volji.

– Bilo je kao u “Đavo nosi Pradu”, kad svi kažu: “Ona stiže!”, stalno sam žurila da sve pripremim – otkrila je jedna asistentkinja.

Najteži deo rada za Anu Vintur

Potom bi asistenti kucali sve što bi Ana Vintur izgovorila, a navodno su izbegavali da ulaze u lift kako ih ne bi uhvatila bez olovke i papira ukoliko odjednom počne da izdaje instrukcije bez pauze.

Navodno je asistentima najteže padalo to što nisu mogli da je pitaju da im nešto pojasni ili pomogne nakon što urednica kaže šta treba da se uradi, baš kao lik Mirande Pristli u filmu. Zaposleni su morali da se pomire i s tim da im šefica ne pamti imena, ali su “neki u kancelariji to videli kao jedan od ponižavajućih aspekata posla”.

Nije krila šta misli o stilu zaposlenih

Jedna od upečatljivih scena u filmu “Đavo nosi Pradu” je ona kad Miranda osuđuje pogledom plavi džemper njene asistentkinje Andree, a Ana Vintur je navodno, kao i Meril Strip u filmu, obraćala pažnju na to šta ljudi oko nje oblače. Bivša druga asistentkinja Meredit Aspland je jednom prilikom ispričala da pamti kako ju je urednica gledala tokom dve godine koliko je radila u časopisu Vogue.

– To nije bilo posmatranje kao znak odobravanja. Bilo je nešto u stilu “Šta je, dođavola, ovo?”, videlo se da se pita zašto bih obukla te pantalone s tom bluzom – prisetila se pre izvesnog vremena, a otkrila je i da se o štiklama ne pregovara. Podrazumevaju se.

Iako se, dakle, godinama verovalo da je lik Miranda Prisli pomalo preuveličana filmska verzija Ane Vintur, svedočenja bivših asistenata sugerišu da je stvarnost možda bila bliža filmu nego što se ranije mislilo…

( T.S.R. )