Bojan Marović o poslu i estradi

Bojan Marović progovorio je o estradi i otkrio koliko je taj svet za njega užasan.

– Ja nisam od tih ljudi, radije ću otići da pecam, nego da sedim u Beogradu, ispijam kafe i glumim nekog bitnog tipa. Ako gledamo sa strane para, to je bilo loše, svi menadžeri su bili besni na mene što sam doneo takvu odluku – govorio je on.

Iako je njegov put zbog ove odluke bio teži nego ostalima, Bojan kaže da sada kada pogleda iza sebe može da kaže da je bio u pravu.

– Vidim da sam bio u pravu, jer niko od tih ljudi koji su tada tvrdili da sam doneo glupu odluku ne postoji više u ovom svetu i na terenu, a ja i dalje postojim i radim. Kako godine prolaze, sve sam angažovaniji, to znači da sam nešto pametno rekao sa tada svojih osamnaest godina i tu priču sam jako teško prenosio. Nisam želeo da budem pacijent i mušterija nekim ispijenim formulama koje su se dokazale kao neistina i budalaština – dodao je pevač.

Na samom kraju razgovora pevač je priznao da posao nije ispunio njegova očekivanja i kaže da je biti deo estrade za njega najgora moguća stvar.

– Nije posao ispunio moja očekivanja, najgori mogući posao na svetu je da budete deo estrade. Muzika je prelepa i predivna i može da vas podigne u nebesa, ja kada izađem na koncert tada sam najispunjenija osoba. Imam osećaj da se koncert nikada neće završiti, to je predivan osećaj. Sve van toga je užas, ujutru kada upalite televizor ili otvorite portale vidi se čime se bavimo. Niko neće da kaže kakav je koncert bio, svi se uhvate na neku treću vest, samo da bi provukli koncert – zaključio je Bojan.

Bojan Marović je jednom prilikom otkrio kako je izgledao njegov početak karijere i govorio o agoniji koju je preživljavao.

– Dešavalo se da se probudim ujutru i nemam od čega da kupim doručak. Onda izađem na ulicu i ljudi se slikaju sa mnom, a ti samo moliš boga da ne sretneš nekoga da moraš da ga pozoveš na kafu, jer nemaš kako da je platiš. Danas se toga ne stidim, jer je to trnje koje je moralo da mi načne kožu i da shvatim da zbog muzike treba krvariti. Tada sam bio ponosan da ovo sve kažem, tek posle 20 godina sam rešio da ispričam istinu, jer na estradi ne smeš da ćutiš. Oduvek sam se razlikovao od estrade i zato i nisam za šoubiznis. Samo sam želeo da budem jedan običan momak iz kraja i danas se tako ponašam. Nikad nisam žudeo za skupim stanovima, kolima, već sam želeo da imam novca da bih uložio u muziku. Nikad se nisam bahatio, jer sam tako vaspitan. Na početku nisam želeo da sedim po kafićima, nisam izlazio u grad, na nastupe sam nosio knjige, to me je držalo budnim i trezvenim, a ne estradne priče. E to me je na kraju i koštalo i zato sam bio toliko puta opljačkan od strane menadžera.