radiobalkanfox
Hrvatska glumica Bojana Gregorić Vejzović pojačanje je treće sezone serije „U klinču“, koja se emituje na RTS. Ova dramska umetnica i balerina poznata je našoj publici iz telenovele „Pogrešan čovek“, ali i iz serije „Put za Montevideo“, gde je igrala s majkom Božidarkom Frajt. Za TV Ekran Bojana govori kako se snašla u priči o životu tinejdžera i da li je uspela na pravi način da prikaže svoj posao jer igra glumicu Džuliju.
Kako vas je prihvatila ekipa serije „U klinču“?
– To su sve vrhunski profesionalci. S nekima sam već imala zadovoljstvo da radim, kao što je reditelj Nebojša Radosavljević. Producent Aljoša Ćeranić i cela mlada ekipa autora su me oduševili. Talenat im je neverovatan, hrabri su jer ne odustaju od stvaranja projekata koji komuniciraju sa svim generacijama, a to nije jednostavno.
Fali li ovakvih TV sadržaja i mogu li oni da utiču na vaspitavanje mladih?
– Definitivno nedostaju serije namenjene prvenstveno mladim ljudima, a zabava su za celu porodicu. U najboljem smislu reči zabava, kroz koju se komunicira život i snalaženje mladih u svakodnevici, potrazi za svojim ja. U vremenu „visoke estetike“, gde smo svi na mrežama nasmejani i srećni, serija koja donosi svakodnevicu, probleme i iznalaženje rešenja svakako je dobrodošla.
Izgleda li posao glumca baš kako je prikazan u seriji?
– Glumački posao je najlepši, ali može da bude i zaista težak. Ustajanje u pet ujutro, snimanje po 12 sati, po vrućinama ili hladnoći, kada ti se vilica smrzne pa jedva izgovaraš tekst – ima tu svega. Presrećna sam što imam priliku da radim baš ovaj posao, koji će druge zabaviti ili možda rasplakati. Ovo je posao koji nas povezuje u osećanjima i situacijama, u kojima se prepoznajemo i na taj način poručujemo jedni drugima – nisi sam.
Šta je vas najviše mučilo tokom odrastanja?
– Kao klinka imala sam svoje snove i jurila da završim školu i balet. Ponekad sam imala osećaj da mi ide teže nego drugima, ali nisam odustajala. Mama mi je bila velika podrška, uvek je sa mnom razgovarala kao s ravnopravnom osobom. Nije me potcenjivala rečima: „Ma ti si balavica, šta ti znaš…“ Osim ako bih kasnila kući. Ha-ha, e tad bi bilo svega! Red je morao da se zna. On se stiče disciplinom, a disciplina stvara poverenje i poštovanje. Tada imaš zdrave temelje za život.
Kako danas kao majka dva tinejdžera izlazite na kraj sa izazovima roditeljstva?
– Nije jednostavno biti tinejdžer danas, iako su nove generacije znatno pametnije od nas u tom periodu. Doduše, mreže su dovele do toga da prebrzo sazrevaju i od sebe traže brze rezultate. Zato su neki skloni depresiji, odustajanju… Ali tada mi kao roditelji moramo da osvestimo da je vreme na njihovoj strani. Strpljenje je uz obrazovanje najvažnija karta za kvalitetnu budućnost. Ima ona poslovica: „Požuri polako“.
Koliko vam je prijao rad s kolegama iz Srbije?
– Bilo mi je divno, baš smo se dobro zabavljali, a uvek bude prekratko. Sjajna Nataša Marković, pretalentovana lepotica Marina Pavlović, divni Jovo Maksić, odlični Stefan Bundalo i Miodrag Radonjić, koji nas je svojim ulogama blizanaca zabavljao do suza.
Jeste li zadovoljni svojom karijerom kod nas?
– Pravi glumci su uvek jedni drugima inspiracija, bez obzira na doba, nagrade, staž ili prethodna ostvarenja. Veoma sam zahvalna na svim prilikama i uvek me raduje kad me pozovu. Ima nešto prekrasno u novim saradnjama, neka sveža izmena stvaralačke energije, prijateljstva. Ma divota… Nadam se novim susretima i prilikama.
Koje su godine najbolje za glumicu?
– Najdivnije je kad vas uloge prate u skladu sa zrelošću, a ja sam imala tu sreću. Tako su mi se događale najbolje saradnje i kreacije koje su me gradile kao umetnicu: Breza, Pavle (Dubrovačka trilogija), Velma (Čikago), Fedra, Barbara – Avgust u okrugu Osejdž… Smatram se srećnicom koju ovaj posao i dalje ispunjava i nakon 28 godina rada. Obožavam rad u pozorištu, kao na televiziji i filmu. Do neke nove serije nadam se da ću doći do Beograda s predstavom „Majka“ Florijana Zelera i sve vas pozvati na druženje uživo.
Kurir
Dodaj komentar