Bundeva ne pogoduje osobama sa gastrointestinalnim oboljenjima.

Bundeva se sigurno ubraja među najkorisnije i najzdravije namirnice. Preporučuje se svima, čak i maloj deci, međutim, u pojedinim slučajevima ona može da izazove razne zdravstvene probleme, pre svega osobama sa gastrointestinalnim oboljenjima.

Bundeva sadrži beta-karoten koji se pretvara u vitamin A, obiluje kalijumom, ali i vitaminom C. Masnoća gotovo da nema, jer se u 100 grama bundeve nalazi samo tridesetak kalorija. Zbog svega ovoga bundevu zovu zvezdom jesenjeg jelovnika.

Bundeva se može konzumirati sirova, kuvana, pečena ili pržena. Pored mesnatog dela, koriste se i njene semenke koje sadrže znatno veću energetsku i hranjivu vrednost od mesnatog jestivog dela bundeve. Semenke sadrže 30 odsto belančevina i od 25 do 38 odsto masnog ulja. Bundeva je lako svarljiva pa mogu da je jedu čak i bebe. Takođe, preporučuje se dojiljama, osobama sa bolesnom jetrom i muškarcima sa obolelom prostatom jer smanjuje tegobe.

Stručnjaci tvrde da je bundeva veoma korisna i pomaže u detoksikaciji organizma. Sadrži karotenoide korisne za oči i kožu, a seme ima antihelmintički efekat.

Bundeva u pojedinim slučajevima može da bude štetna

Ipak, nutricionistkinja Olga Perevalova upozorava da bundeva ne pogoduje osobama sa gastrointestinalnim oboljenjima.

– Ovo voće može da ošteti sluzokožu i izazove dijareju. Ako osoba ima pogoršane gastrointestinalne bolesti, kao što su gastritis, kolitis, čir i trovanje, onda je kontraindikovana ne samo bundeva, već i bilo koje drugo povrće – tvrdi ona.

Olga ističe da osoba koja nema zdravstvene problema može da jede bundevu svaki dan. Dnevna porcija je 200-300 grama.

Takođe, bundeva se ne preporučuje osobama koje imaju istoriju alergije na hranu, a najbolje je da se pre konzumiranja konsultujete sa svoji lekarom, naročito ako koristite određene lekove, piše verywellhealth.com.

Bonus video:

(Espreso)