radiobalkanfox
Đulkica Sakić, ćerka pokojnog pevača Sinana Sakića, nedavno je govorila o teškoj borbi sa karcinomom, ali i o narušenim porodičnim odnosima.
Tom prilikom otkrila je da već godinama ne razgovara sa majkom i bratom, kao i da se tokom najtežih trenutaka suočavala sa bolešću bez njihove podrške.
Đulkica je kroz suze ispričala da je odnos sa porodicom dugo bio konfliktan, zbog čega je odlučila da prekine kontakt.
– Nema tu relacije i tako je već par godina iz možda više njima poznatih razloga. Presekla sam i ne želim svoju porodicu da dovodim u situaciju da se nekome objašnjavam. Želim sve najbolje bratu i mami, ali što dalje od mene. Ne idem tamo i ne smetam im. Od kad sam se udala moj odnos nije bio najčistiji, uvek je odnos bio konfliktan i uvek sam ja bila problem. Nisam mogla da dođem do izražaja i u mojoj porodici muška deca prolaze bolje nego ženska i nemam problem sa tim, jer sam na vreme shvatila. Preokret se desio kad se desilo sve sa Rašidom i žao mi je situacije u kojoj je bio i način na koji je završio, ali mi je drago jer je moj tata otišao pre njega, jer on to ne bi preživeo i čvrsto stojim iza toga. Naneo nam je milion teških situacija, ali to ne znači da mi nije teško. Trebao je da bude sahranjen u Sremskoj Mitrovici pod nekim brojem, međutim, pozvala sam rođaka i rekla ako njegovi mama i brat ne preuzmu njega, onda ću to ja i oni su mi rekli da je sve završeno i da se ne brinem. Nisam se brinula, ali nisam želela ni da ima broj.
Posebno emotivno govorila je o smrti oca, ali i o događajima koji su usledili nakon njegovog odlaska. Kako je navela, često posećuje njegov grob, uglavnom sama, jer joj je tada lakše da pokaže emocije.
– Uvek idem sama i isplačem se. To mi je luft, jer kad idem sa nekim uvek sam suzdržana. Dve gospođe mi donose vodu kad god dođem na grob, jer nakon šest meseci sve mi se skupi i baš se slomim. Nakon smrti oca ja gubim i oca i majku, jer ja nju ne prepoznajem. Porodicu nikada ne bih želela istu, volela bih tatu u svakom životu, a mamu ne.
Ona je otkrila i da je tokom borbe sa karcinomom nije pozvao niko od najbližih, čak ni da pita kako je prošla operacija.
– Nije lako kad znaš da si bolestan, a nema niko da te pozove. Niko me nije pitao “kako je prošla operacija”, ni mama, a ni brat. Imala sam radioterapije koje su jako zahtevne, a pre kojih sam morala devet tableta da popijem. Nisam znala gde sam krenula i gde mi je kuća nakon toga. Sedam meseci nakon tatine smrti imala sam bolove u leđima, a mislila sam da je kamen u bubregu i umirala sam od bolova i otišla sam i rekli su mi da imam rak materice i da nije dobroćudan, već se brzo širio. U tom trenutku su mi rekli da imam tri nedelje da ostanem u drugom stanju i nisam znala kako sve da kažem suprugu i samo sam mu rekla da sam trudna, a njemu nije bilo jasno što sam toliko aktivna. Posle pet nedelja sam mu rekla o čemu se radi, on nije mogao da dođe sebi. Posle toga, sam dobila rak debelog creva, jer je sve zahvatilo i imala sam jako agresivne radioterapije, šest u dva meseca i trinaest operacije za sedam dana. U međuvremenu, Rašid zapali našu kuću, a bila sam u depresiji i kost koža od svega prethodnog, dok sa njima nemam kontakt.
“Imala sam rak za rakom”
Podsetimo, Đulkica je ranije govorila i o tome koliko je njena borba sa bolešću bila iscrpljujuća, otkrivši da je u jednom trenutku samoinicijativno odustala od terapija.
– Imala sam rak za rakom. I svaki put sam ustajala. A onda sam ostala sa ovim jednim. I ne dam mu da me definiše. Ne dajem mu ni prostor više nego što mora da ima. Bilo je previše stresa koji sam nosila ćutke. I gubitak mog oca koji nisam uspela da prihvatim godinama. Bol je ostao u meni, a telo je na kraju počelo da govori. Prvo tiho. Onda glasno. Depresija. Pa bolest. Pa opet. Nekad sam bila toliko iscrpljena da sam se sudarala sa zidovima. A već sledećeg dana – nova terapija. I išla sam. Ne zato što sam bila jaka. Nego zato što sam morala. I još sam tu. I idem dalje – poručila je ona.
(Telegarf.rs/Blic)
Dodaj komentar