Članovi Crvene jabuke krenuli na koncert, pa poginuli: Ispovest majke

Milica Štulović

Novinar rubrike Zabava

Nesreća se dogodila zbog promene plana, kada je Dražen umesto u sigurniji auto seo u stari ‘Fića’ zajedno sa Buhom i Arslanagićem.

Mostar se ujedinio u borbi za Draženov život, mladi su masovno davali krv, a članovi benda pokušavali su da obezbede hitan transport u Beograd.

Osamnaestog septembra 1986. godine, teška saobraćajna nesreća kod Jablanice zauvek je prekinula snove mladog sarajevskog benda “Crvena jabuka”, koji je bio na samom početku velike karijere. Basista Aljoša Buha je poginuo na licu mesta, dok je pevač i jedan od osnivača grupe, dvadesetčetvorogodišnji Dražen Ričl, preminuo od posledica teških povreda 1. oktobra u bolnici. U potresnoj ispovesti, Draženova majka Elvira Ričl prisetila se kobnih događaja, bolne borbe za sinovljev život i jezivih predosećaja koji su najavili ovu nezapamćenu tragediju.

Mladi muzičari su tog septembra bili puni energije, pripremajući se za koncert u Mostaru na stadionu Kantarevac, koji je trebalo da označi početak velike turneje i promocije njihovog drugog albuma.

Međutim, prema rečima majke Elvire, činilo se kao da je Dražen imao neobjašnjiv predosećaj. Boraveći sa porodicom na vikendici na Romaniji, iznenada je izgovorio rečenicu koja joj je ostala zauvek urezana u pamćenje.

– Voleo bih da se sve ovo odloži”, rekao je Dražen pred polazak na turneju.

Tokom istog tog druženja, iz radoznalosti je pružio dlan snaji koja se bavila hiromantijom i postavio pitanje koje je tek kasnije dobilo jezivu simboliku:

“Koliko ću ja živeti?”

Tog jutra pre polaska, Dražen se oprostio i od dece iz komšiluka. Zastao je, pomilovao svako dete po glavi i uputio im po nekoliko toplih reči, što je jednoj komšinici kasnije delovalo kao konačan i trajan oproštaj.

Promena plana koja je odnela živote

Elvira je uvek brinula za sinovljevu bezbednost na putu, pa ju je Dražen pred polazak umirivao tvrdeći da ide u novom “Golfu” kod klavijaturiste Dražena Žerića Žere, uz reči da je Žera odličan vozač.

Iz razloga koji su zauvek ostali nerazjašnjeni, Dražen je u poslednjem trenutku seo u dotrajali automobil “Fića”, zajedno sa Aljošom Buhom i Zlatkom Arslanagićem Zlajom.

Vest o tragediji majci je saopštio upravo Žera, koji ju je u kasnim večernjim satima pozvao telefonom:

– Pitao me je tihim glasom da li sam čula za nesreću. Rekao mi je da je Aljoša poginuo, dok su Dražen i Zlaja u bolnici”, prisećala se majka najtežeg poziva u svom životu.

Herojska borba lekara i otkazan let

Mostar se te noći ujedinio. Stotine mladih stajale su u redovima ispred bolnice kako bi dale krv za teško povređenog muzičara, što je dirnulo i samu dežurnu doktorku. Članovi benda postali su prava porodica, a naročito je bio angažovan Žera, koji se trudio da obezbedi transport za Beograd na Vojnomedicinsku akademiju (VMA).

Kada medicinski helikopter zbog stravičnog nevremena nije mogao da sleti u Mostar, majka je osetila bol u grudima misleći da se sve ruši

Ipak, Žera joj je telefonom preneo nadu:

– Rekao mi je da su već pronašli drugo rešenje. Umesto helikoptera, organizovan je avion”, govorila je Elvira, sećajući se jezivog prizora sa aerodroma, gde je gledala sanitetsko vozilo i sina prekrivenog bolničkim čaršavom.

“Proleće ga donelo, jesen ga odnela”

Nažalost, 1. oktobra 1986. godine, Dražen Ričl je preminuo. Na njegovoj sahrani u Sarajevu okupilo se oko 10.000 ljudi koji su satima palili sveće i pevali njegove pesme, odajući počast mladiću čiji su humor i harizma obeležili čitavu generacije.

Draženova razredna je nakon sahrane majci rekla:

– Dražen je bio dete koje je jednostavno moralo biti voljeno.

Majka Elvira Ričl, koja je do kraja života u srcu nosila tugu za svojim sinom, svoju najveću bol je nakon svega sažela u jednu jedinu rečenicu:

– Proleće ga donelo, jesen ga odnela.