radiobalkanfox
Bivši vaterpolista Danilo Ikodinović 2008. godine doživeo je saobraćajnu nesreću koja mu je zauvek promenila život.
Ikodinović je svojevremeno ispričao da je pred odlazak na prvenstvo u Malagu seo na motor pod dejstvom alkohola, ne sluteći da će mu se život samo nekoliko trenutaka kasnije pretvoriti u borbu za opstanak.
– Seo sam pijan na motor. Imao sam 1,70 promila alkohola u krvi. Hteo sam malo da se opustim, pred prvenstvo, Malaga je bila u pitanju. Ne znam kako bih živeo sa tim da sam, daleko bilo, nekog ubio. Sebi sam sve uradio. Preticao sam celu kolonu, kad sam pao sa motora takva kiša je krenula da pada… Na sudu sam rekao da je sve krivica moja. Nisam ni kočio, trag kočenja je bio minimalan. Policajac koji je vršio uviđaj mi je jednom prišao u nekom lokalu posle i rekao mi da je to bio on i da sam leteo 86 metara, to je, čoveče, fudbalski teren. Hitna pomoć je došla za 15 minuta. Doktori nisu znali kako sam ostao živ. Bio sam u nikad boljoj formi fizički, to me je spasilo . Istina je da su se doktori oko mene malo više potrudili, antibiotik je doveden hitno iz inostranstva, tadašnji predsednik se zauzeo za to, to je istina.
Nakon nesreće usledio je dug i težak oporavak. Danilo se prisetio trenutka kada se probudio u šok sobi i suočio sa posledicama koje su ga zatekle.
Posebno traumatično bilo je suočavanje sa činjenicom da su drugi pacijenti oko njega gubili živote dok je on uspeo da preživi.
– Moja žena je veliki vernik. Svake nedelje ide u crkvu, roditelji su joj takvi, ti nisi svestan… Bitne stvari su mi se sve dešavale na praznike. Nekad sam negodovao jer me bude u nedelju da idemo u crkvu, to mi je bio jedini slobodan dan, a sad je drugačije. Neke stvari se ne dešavaju tek tako. Kad sam se probudio posle udesa ruka mi je bila onako gore skroz… Odmah sam pitao da li je još neko stradao. To se obično ne dešava. Budim se u šok sobi. Dve garniture ljudi je umrlo, ja sam ostao. Bili su u kesi, kad umru, to tako ide, rajsferšlus ovoliki… Zakonski moraju da budu tu u kesi dok ih ne odnesu posle. Govorio sam sebi dok sam gledao to: “Majmune, šta si sebi dozvolio”. A ne mogu ništa da kažem, samo gledam to… Oštećene su mi bile glasne žice, nisam mogao da pričam. Doktori su mi prvo spašavali život, pa ruku. Rebra su mi bila slomljena, sav sam u ožiljcima. Priklještio sam bio živce u vratu, nisam mogao da se pomeram. Odmah sam bio svestan da od šake nema ništa. To su mi odmah rekli da je to nemoguća misija. Krenuo sam posle toga gotovo od nule. Šta ja znam da radim u tom momentu sem da igram vaterpolo? Ništa.
O razvodu sa Natašom Bekvalac
Nakon teškog perioda usledio je i razvod od pevačice Nataša Bekvalac. Ikodinović je istakao da nesreća nije bila glavni razlog kraha njihovog braka.
Novi životni mir i stabilnost pronašao je u vezi sa Majom nakon što je otvorio kafanu.
– Dosta vremena je trebalo da se raščisti sve. Bio je razvod braka, nesreća nije uticala mnogo na razvod. To se već raspadalo sa Natašom… Desilo bi se svakako. Novi Sad nikad nije bio moja sredina, to nije moj grad. Tamo sam dolazio i odlazio, bio sam na toj relaciji… Težio sam da se vratim kući u Beograd. Bilo mi je teško zbog svega što je bilo u medijima. Osetio sam olakšanje posle razvoda, kao neki ranac da sam skinuo sa sebe, sa leđa. Sa Majom sam krenuo posle otvaranja kafane, uticala je mnogo na mene. Smirivala me je, ja sam se kidao oko svega sa biznisom. Unela mi je sigurnost. Upoznali smo se u kafani. I kad sam stao sa kafanom, ona mi je govorila: “Hej, rešićemo sve”. Shvatam sve što ona preživljava, sportista je, sportski parovi uvek dobro funkcionišu. Ljubav pobeđuje sve na svetu. Ona ima brata, sestru, majku i oca, volim kako se svi oni međusobno vole, volim da ih gledam zajedno – rekao je on za “K1”.
(Espreso/telegraf/prenela PV)
Dodaj komentar