radiobalkanfox
- Roki Begović je uspešan folk pevač, ali je svoj profesionalni put započeo kao automehaničar.
- Nakon kratke karijere u zanatskim poslovima, prešao je na posao vozača u Ministarstvu ekonomije, gde je radio sedam godina.
Životni i profesionalni put folk pevača Rokija Begovića, koji danas važi za jednog od traženijih izvođača na domaćoj estradnoj sceni i redovno puni dvorane na privatnim i javnim proslavama, bio je obeležen velikim radom, odricanjima i neobičnim promenama zanimanja. Gostujući u jednoj televizijskoj emisiji, pevač se nedavno bez zadrške osvrnuo na svoje početke, otkrivši javnosti manje poznate detalje o prelazima sa zanatskih i vozačkih poslova na veliku muzičku scenu. Iako ga publika danas prepoznaje isključivo po pesmi i atmosferi koju pravi na nastupima, Begović je obrazovanje stekao u potpuno drugoj branši.
Vrlo rano se suočio sa realnošću fizičkog rada, ali i sa činjenicom da prljav posao u radionici ne ide ruku pod ruku sa scenskim nastupom i mikrofonom. O tom periodu i dilemama govorio je potpuno iskreno:
“Po struci sam automehaničar. Radio sam to kratko vreme. Nisam mogao da nastavim time da se bavim jer nisam mogao ruke da operem, bukvalno se unakazim ceo, posle toga treba da držim mikrofon, krijem ruke. Mlad sam se oženio, 2003. godine, a 2004. sam dobio sina, pa sam 2007. dobio ćerku i te 2007. sam počeo da radim u Ministarstvu ekonomije kao vozač.”
“I radio sam u Ministarstvu do 2014. pa sam onda, 2014. nastavio da se bavim istim poslom, radio sam kao vozač, samo u privatnoj firmi kod jednog mog dobrog prijatelja. Tu sam radio do pre tri godine i više nisam mogao da uskladim taj posao sa pevanjem. Kada sam radio samo vikendom svirke mogao sam da uskladim, ali kada sam počeo da pevam i radnim danima, više nisam mogao.”
“U međuvremenu mi se rodilo i treće dete, 2016. sam dobio još jednu ćerku, a sada već imam i unuka, sin mi se mlad oženio, sa 20 godina. U ministarstvu sam radio od 2007. do 2014., znači sedam godina. Imam radni staž za penziju. Sada uplaćujem sam sebi, od 2007. mi je krenuo radni staž i nisam prekidao.”
Godine provedene za volanom u državnoj službi
Sedmogodišnji angažman u Ministarstvu ekonomije doneo mu je sigurnost, kontinuitet u radnom stažu, ali i specifične situacije u kojima je balansirao između iscrpljujućih noćnih nastupa i ranih jutarnjih vožnji. Iako se kretao u krugovima visokih funkcionera i prisustvovao zvaničnim događajima, muziku je tada držao po strani i nije se nametao, a presudnu ulogu u tom periodu igralo je razumevanje njegovog tadašnjeg pretpostavljenog:
“Upoznao sam neke političare, često smo zajedno sedeli na tim dešavanjima. Nismo mi sedeli sa njima, ali smo nekako bili tu uvek. Nisam se ja tu eksponirao, radio sam vikendom svirke, u tom momentu kod mene to nije bilo na nekom velikom nivou da bih imao čime da se pohvalim.”
“Čovek koga sam ja vozio, on je znao čime se bavim i bio je tolerantan kad god odradim, na primer, vikend, nedelja, ostanem do kasno i u ponedeljak treba da dođem ujutro da ga vozim. Često se dešavalo da odem po njega i on kad me vidi da sam onako beo, pita me koliko si spavao, ja kažem sat vremena, dva ili nisam spavao, a treba da putujemo da ga vozim na primer za Vranje.”
“On mi kaže ‘sedi pored, ja ću da vozim’. I onda u jednom pravcu on odveze tamo gde idemo. Dok ja njega čekam, dok je on na tom nekom sastanku, ja spavam u kolima, pa u povratku vozim ja“, zaključio je on tada za “Novu”.
Dodaj komentar