radiobalkanfox
Nakon porodične tragedije i gubitka brata Dragana Lazića, Darko Lazić se vratio poslovnim obavezama.
On i dalje nastupa vikendom, a sada smo ga zatekli po povratku sa nastupa u Štutgartu, kada je stigao na beogradski aerodrom “Nikola Tesla”.
Lazić je na aerodromu viđen u ležernom izdanju – sa kačketom na glavi i koferom u ruci.
Nakon izlaska iz zgrade, u pratnji prijatelja uputio se ka automobilu kojim je napustio aerodrom.
Pevač ovog puta nije bio raspoložen za izjave i nije želeo da razgovara sa okupljenim medijskim ekipama.
Podsetimo, Dragan Lazić, rođeni brat Darka Lazića, izgubio je život 11. marta usled saobraćajne nesreće koju je doživeo.
Darko je otvorio dušu o najtežem životnom periodu – gubitku brata Dragana, ali i o duhovnom miru koji je pokušao da pronađe posetom Hilandaru.
Lazić je otkrio da je nakon tragedije proveo nekoliko dana na Hilandaru, gde je razgovarao sa monasima koji su mu, kako kaže, pomogli da sagleda život iz drugačije perspektive.
– Oni mi daju snagu, ali ja gledam drugačije na život. Tri dana sam bio na Hilandaru i dosta sam sa monasima pričao o mnogim stvarima. Oni ti lepo otvore oči da sagledaš šta je pravi život jer oni ljudi žive u jedanaestom veku i dalje. Tamo kad odeš vidiš koliko su materijalne stvari nebitne, koliko se bahatimo i koliko su za sreću potrebne male stvari. Radim kako smatram da treba da radim. Mnogi mi sad pričaju za motor i da ne sedam na isti, svako ima zapisano dan kada će da napusti ovaj svet jer svi smo mi prolaznici, sudbina ne postoji. Nema razloga da ne vozim motor, ako mi je zapisano, pašće crep i pogodiće me u glavu i da ne nabrajam glupe primere. Radim samo kako mi srce kaže i tako su mi i tamo rekli, ne izazivaj ali živi kao što si živeo.
– Ne postoji slika gde nema osmeh, uvek je bio za šalu i veliki pozitivac. Ta energija mene nosi i ljudi kada me vide misle “on ne tuguje, prežalio je brata i kako ga nije sramota”, a osmeh ne znači ništa. Tugujem u sebi i drugi ljude ne moraju da vide moju tugu, dovoljno je što je ja osetim i znam koliki je moj bol. Čovek sam koji se bavi estradnim poslom i moram da budem nasmejan, a ne da dođem na binu i budem namršten i plačem.
Pevač je dodao da prolazi kroz teške trenutke, ali da ih zadržava za sebe.
– To samo ja znam i niko više, to je nešto moje što čuvam za sebe. Ima trenutaka kada se isplačem i izvičem na sav glas, ali sam. Nisam spreman da otvorim svoju dušu jer mnogo toga imam da kažem. Ja brata ne moram da pamtim jer ga nisam ni zaboravio, on je tu i on je sa mnom. On je jednostavno uz mene i mi smo zajedno. Kada se budim i kada ležem on je uz mene i kao što sam rekao na sahrani “bato, ja se od tebe ne opraštam nikad u životu, jer ovo nije poslednji put da te vidim, ja te nosim u srcu“ i jednostavno možda će zvučati čudno, ali mi smo zajedno svaki dan.
Darko je posle smrti brata otišao na Hilandar.
– Čovek bez vere je prazan čovek i ona je najbitnija. Kada čovek izgubi veru, on luta i ne postoji. Bez vere ne možemo postići ciljeve – rekao je Darko.
(Telegraf.rs)
Dodaj komentar