radiobalkanfox
Zimi je registrovano najviše mačaka zaraženih đardijom, parazitom koji u retkim slučajevima može preći i na čoveka.
Sa hladnijim danima ponovo se aktuelizuje priča o parazitu koji može izazvati crevnu infekciju kod životinja i ljudi.
Reč je o đardiji, uzročniku oboljenja poznatog kao đardijaza, koje se često naziva i “dabrova groznica”.
Iako je prenos sa kućnih mačaka na ljude relativno redak, pojedini tipovi ovog parazita mogu zaraziti i čoveka.
Simptomi uključuju grčeve u stomaku, nadimanje, mučninu i dijareju, koja može biti vodenasta ili masna.
Đardija se prenosi preko kontaminirane vode, hrane i prljavih ruku. Naziv “dabrova groznica” potiče od otkrića parazita u potocima i jezerima u kojima žive dabrovi.
Zaraza nije rezervisana samo za životinje
Parazit se može prenositi i sa čoveka na čoveka, naročito kada se nakon kontakta sa kontaminiranim materijalom ne operu dobro ruke.
Rizik postoji, na primer, prilikom menjanja pelena ili čišćenja prostora u kojem boravi zaražena osoba.
Oko polovine zaraženih ljudi nikada ne razvije simptome. Infekcija se potvrđuje laboratorijskom analizom stolice, a u zavisnosti od tegoba i procene lekara može se lečiti antiparazitskim lekovima.
Ipak, vlasnici mačaka ne treba da paniče jer je prenos infekcije sa kućnog ljubimca na čoveka relativno malo verovatan.
Foto: Shutterstock
Koje mačke imaju veći rizik od infekcije?
Istraživanje sprovedeno u Severnoj Americi obuhvatilo je čak 158.000 uzoraka mačjeg izmeta iz 49 američkih saveznih država, Vašingtona i pet kanadskih provincija.
Rezultati su pokazali da mužjaci imaju oko 20 odsto veću verovatnoću da budu zaraženi đardijom nego ženke. Kod njih je zabeležena i nešto veća mogućnost prisustva tipa parazita koji može preći na ljude.
Uzrast i status sterilizacije, odnosno kastracije, takođe su imali značajnu ulogu.
Mačići mlađi od godinu dana imali su najvišu stopu infekcije, dok su kod starijih mačaka nesterilisane i nekastrirane životinje imale više od 60 odsto veće šanse za zarazu.
Istraživači smatraju da bi ove razlike mogle biti povezane sa vremenom koje životinje provode napolju.
Zanimljivo je i da je najveći broj zaraženih mačaka registrovan tokom zime, dok je leti slučajeva bilo najmanje. Parazitu više pogoduju hladni i vlažni uslovi, dok u toploj i suvoj sredini kraće preživljava.
Kako da zaštitite sebe i svog ljubimca?
Dobra higijena najvažnija je za smanjenje rizika od infekcije. Vlasnicima mačaka preporučuje se nekoliko jednostavnih mera:
✔️Nosite rukavice prilikom čišćenja mačjeg posipa i nakon toga dobro operite ruke.
✔️Posudu sa posipom čistite svakodnevno i redovno je perite.
✔️Održavajte čistim predmete i površine koje ljubimac koristi.
✔️Sprečite kontakt mačke sa potencijalno kontaminiranom vodom.
Ako je ljubimcu potvrđena infekcija, posavetujte se sa veterinarom o lečenju i higijeni krzna.
Kupanje zaražene mačke može se preporučiti kako bi se sa dlake uklonili eventualni tragovi fekalija.
BONUS VIDEO
Samojed, šiba inu, velški korgi, zlatni retriver i pomeranski špic izdvajaju se izrazom lica zbog kog deluju kao da se stalno smeškaju.
Ako sa mačke prelazite na psa, papilon, patuljasta pudla i vipet izdvajaju se kao rase koje mogu da se uklope u mirniji dom.
Zlatni retriver Maverik povukao se u ćošak pošto mu je veterinar tokom pregleda pomenuo težinu, a snimak je postao viralan na TikToku.
Stručnjakinja za ponašanje mačaka Julija Malkova objašnjava da iskustvo, navike, temperament i genetika utiču na orijentaciju mačaka.
Samojed, šiba inu, velški korgi, zlatni retriver i pomeranski špic izdvajaju se izrazom lica zbog kog deluju kao da se stalno smeškaju.
Dodaj komentar