Đulkica Sakić: Moja borba sa karcinomom i porodicom

Đulkica Sakić, ćerka pokojnog pevača Sinana Sakića, nedavno je podelila javno svoju potresnu priču o borbi sa karcinomom. Njena želja je bila da otvorenim svedočanstvom pruži podršku i inspiraciju drugima koji prolaze kroz slična iskušenja.

Godinama potiskivani stres i nenadoknadiv gubitak oca odrazili su se na njeno zdravstveno stanje, vodeći je kroz uzastopne dijagnoze i teške fizičke i psihičke krize.

– Imala sam rak za rakom. I svaki put sam ustajala. A onda sam ostala sa ovim jednim. I ne dam mu da me definiše. Ne dajem mu ni prostor više nego što mora da ima. Bilo je previše stresa koji sam nosila ćutke. I gubitak mog oca koji nisam uspela da prihvatim godinama. Bol je ostao u meni, a telo je na kraju počelo da govori. Prvo tiho. Onda glasno. Depresija. Pa bolest. Pa opet. Nekad sam bila toliko iscrpljena da sam se sudarala sa zidovima. A već sledećeg dana – nova terapija. I išla sam. Ne zato što sam bila jaka. Nego zato što sam morala. I još sam tu. I idem dalje.

Njena porodica, a posebno suprug i dve najstarije ćerke, bili su uz nju i svedočili njenim najtežim padovima, ali i momentima nade.

– Moja borba nije bila metafora. Bila je stvarna. Moja porodica je gledala moje dno, sudaranje sa zidovima, umor koji me gasi, buncanje… I dane kada nisam bila ja. Ali gledali su i moje nebo. Momente kada sam se smejala, planirala, verovala. Moj suprug i moje dve najstarije ćerke nosili su ogroman teret jedan period, to me je bolelo više od svega. I tada sam odlučila: Nikada više neću dozvoliti da me gledaju u ovom svetlu. Presekla sam. Prekinula sam radioterapije i hemoterapije. Potpisala da ih više ne želim. Taj bol više nisam htela. Odlučila sam da verujem u prirodu. U sebe. I uspela sam. Doktor mi je rekao da nikada nije video odlučniju ženu. Ja nisam “čuvala sebe”. Ja sam živela. Izlazila sam. Smejala se. Padala. Ustajala. Slušala razne priče, i nijedna me nije doticala. Znala sam da izađem i da posle toga završim u bolnici. Ali sam znala i da ja biram život, svaki put – zaključila je tom prilikom Đulkica u svojoj objavi na Instagramu.

“Nemam kontakt sa porodicom”

Podsetimo, Đulkica je nedavno govorila o odnosu sa majkom i ostalim članovima porodice.

– Nema tu relacije i tako je već nekoliko godina iz možda više njima poznatih razloga. Presekla sam i ne želim svoju porodicu da dovodim u situaciju da se nekome objašnjavam. Želim sve najbolje bratu i mami, ali što dalje od mene. Ne idem tamo i ne smetam im. Od kad sam se udala, moj odnos nije bio najčistiji, uvek je odnos bio konfliktan i uvek sam ja bila problem. Nisam mogla da dođem do izražaja i u mojoj porodici muška deca prolaze bolje nego ženska i nemam problem sa tim, jer sam na vreme shvatila. Preokret se desio kad se desilo sve sa Rašidom i žao mi je situacije u kojoj je bio i način na koji je završio, ali mi je drago jer je moj tata otišao pre njega, jer on to ne bi preživeo i čvrsto stojim iza toga. Naneo nam je milion teških situacija, ali to ne znači da mi nije teško. Trebao je da bude sahranjen u Sremskoj Mitrovici pod nekim brojem, međutim, pozvala sam rođaka i rekla ako njegovi mama i brat ne preuzmu njega, onda ću to ja i oni su mi rekli da je sve završeno i da se ne brinem. Nisam se brinula, ali nisam želela ni da ima broj – rekla nam je tada.

– Nije lako kad znaš da si bolestan, a nema niko da te pozove. Niko me nije pitao “kako je prošla operacija“, ni mama, a ni brat. Imala sam radioterapije koje su jako zahtevne, a pre kojih sam morala devet tableta da popijem. Nisam znala gde sam krenula i gde mi je kuća nakon toga. Sedam meseci nakon tatine smrti imala sam bolove u leđima, a mislila sam da je kamen u bubregu i umirala sam od bolova i otišla sam i rekli su mi da imam rak materice i da nije dobroćudan, već se brzo širio. U tom trenutku su mi rekli da imam tri nedelje da ostanem u drugom stanju i nisam znala kako sve da kažem suprugu i samo sam mu rekla da sam trudna, a njemu nije bilo jasno što sam toliko aktivna. Posle pet nedelja sam mu rekla o čemu se radi, on nije mogao da dođe sebi. Posle toga, sam dobila rak debelog creva, jer je sve zahvatilo i imala sam jako agresivne radioterapije, šest u dva meseca i trinaest operacije za sedam dana. U međuvremenu, Rašid zapali našu kuću, a bila sam u depresiji i kost koža od svega prethodnog, dok sa njima nemam kontakt.