Đurđevdansko okupljanje pesnika – Stevanu Raičkoviću u čast

Na Kalemegdanu održano trinaesto Đurđevdansko okupljanje pesnika, književnika, prijatelja, poznanika i poštovalaca dela Stevana Raičkovića (1928-2007). Kao i prethodnih godina, program tokom kojeg savremeni srpski pisci govore svoju i Raičkovićevu poeziju, počeo je u 11 sati, ispred biste ovom velikom srpskom pesniku.

Na ovom tradicionalnom književnom dešavanju, ovog Đurđevdana je, pored Miloša Raičkovića, sina velikog poete, učestvovalo još sedamnaest pisaca, među kojima i Miloš Janković, predsednik Udruženja književnika srbije (UKS), Vidak Maslovarić, potpredsednik UKS i urednik Tribina u Francukoj 7, akademik Matija Bećković, Bajo Luković, Zorica Arsić Mandarić, Radomir Andrić, Duško Petrović, Vidak Maslovarić, Majo Danilović, Radomir Stojanović…

– Uz kulturne sadržaje koje obogaćuje novim aktivnostima, Udruženje Književnika Srbije čuva tradiocionalne programe i ne zaboravlja svoje velikane što dokazuje i ovogodišnjim okupljanjem u slavu Stevana Raičkovića – rekao je, pored ostalog, Miloš Janković, predsednik UKS.

Bista pesnika, uz koju se organizuje Đurđevdansko poetsko okupljanje, rad je vajara Aleksandra Zarina, a 2012. godine otkrio ju je akademik Matija Bećković. Zarin je, inače, uradio i biste Duška Radovića, Borislava Mihajlovića Mihiza, Skendera Kulenovića…

Svojevremeno je Bećković, upravo povodom otkrivanja biste Stevanu Raičkoviću, rekao:

– Skender je otišao na Kozaru, Radović u svoje pozorište na Tašmajdanu, a Raičkovića evo ovde na Kalemegdanu, gde je kao neumorni šetač, bezbroj puta prošao i da je sam mogao da bira mesto za svoju bistu, izabrao bi baš ovo. … I sada Stevan Raičković ostaje da ovde sanja svoju bronzanu uspavanku i priziva ostalu pesničku bratiju da mu se pridruže na Kalemegdanskim stazama, – prorekao je tada Bećković pokrenuvši buduća poetska đurđevdanska okupljanja Stevanu Raičkoviću u čast, pa tako i ovo današnje.

Podsećanja radi, Stevan Raičković je bio saradnik literarne redakcije Radio Beograda, urednik izdavačke kuće „Prosveta“, dopisni član SANU, pisac više od 20 zbirki pesama, sedam knjiga za decu, više zbirki eseja. Njegova poezija je prevođena na mnoge svetske jezike, a potvrdio se i kao prevodilac ruskih klasika i modernih pesnika, poput Šekspira i Petrarke.

Kurir