Domar krio svoje milione, sve se saznalo u testamentu

Priča o Ronaldu Ridu, čoveku iz američke savezne države Vermont, postala je planetarni fenomen kada je nakon njegove smrti u 92. godini otkriveno da je skromni domar i radnik na pumpi iza sebe ostavio imovinu procenjenu na skoro osam miliona dolara. Za njegovu višemilionsku uštedevinu nisu bili zaslužni bogati preci, premija na lutriji ili visoka primanja, već decenije strogog odricanja i promišljenog ulaganja.

Četvrt veka proveo je radeći na benzinskoj pumpi u vlasništvu svog brata. Kada se formalno penzionisao, ubrzo je ponovo potražio posao i zaposlio se kao domar u robnoj kući J.C. Penney, gde je ostao sve do kasnih devedesetih godina. Nijedno od ovih radnih mesta nije donosilo zaradu koja bi uobičajeno vodila do milionskog bogatstva.

Finansijska tajna Ronalda Rida ležala je u kupovini akcija stabilnih i prepoznatljivih kompanija koje su redovno isplaćivale dobit deoničarima. Njegov portfolio obuhvatao je više desetina vodećih američkih firmi iz oblasti bankarstva, medicine, tehnologije i široke potrošnje.

U trenutku smrti posedovao je udele u čak 95 preduzeća, među kojima su bili Procter & Gamble, JPMorgan Chase, General Electric, Johnson & Johnson i CVS Health. Ulagao je i u kompanije koje su u međuvremenu propale, poput banke Lehman Brothers, ali je izuzetna raznovrsnost ulaganja zaštitila njegov kapital od propasti.

Izbegavao je brze berzanske špekulacije. Kupljene akcije čuvao je decenijama, dok je ostvarenu dobit automatski preusmeravao u nova ulaganja. Vreme, strpljenje i efekat složene kamate pretvorili su skromne uplate u milionsku imovinu.

Njegove svakodnevne navike ni po čemu nisu odavale čoveka velikog imetka. Živeo je izuzetno povučeno i štedljivo, pa čak ni najuži krug prijatelja i rodbine nije slutio razmere njegovog bogatstva.

Nakon njegove smrti pronađen je automobil Toyota Yaris iz 2007. godine, čija je vrednost procenjena na oko 5.000 dolara. Izgledom i ponašanjem nije se razlikovao od prosečnog penzionera sa minimalnim primanjima, pa je otvaranje njegove zaostavštine bilo potpuno iznenađenje za celu lokalnu zajednicu.

Konačni obrt usledio je pročitavanjem njegovog testamenta. Najveći deo prikupljenog novca Rid nije ostavio potomcima, već lokalnim ustanovama svog grada.

Bolnici Brattleboro Memorial pripalo je 4.8 miliona dolara, dok je gradska biblioteka Brooks Memorial dobila 1.2 miliona. Biblioteka je imala ključnu ulogu u njegovom životu, jer je u njoj kao samouk provodio sate izučavajući finansijska tržišta i mehanizme ulaganja.

Ostatak imovine raspodeljen je članovima porodice i pojedincima koje je naveo u svojoj poslednjoj volji. Skromni radnik sa benzinske pumpe ostavio je iza sebe lekciju o dugoročnom investiranju i nasledstvo koje je zauvek promenilo njegov grad.

Pogledajte video: Nezaboravan ispraćaj u penziju školskog domara