Emanuela Orlandi nestala u Vatikanu novi detalji

Već više od četiri decenije Italija traga za Emanuelom Orlandi (Emanuela Orlandi)  i nije ništa bliža istini. Ova 15-godišnja državljanka Vatikana nestala je bez traga 22. juna 1983. godine nakon časa muzičkog u Rimu. Ono što je usledilo postalo je jedna od najzamršenijih kriminalističkih zagonetki u italijanskoj posleratnoj istoriji: desetine tragova, bezbrojna svedočenja, nekoliko parlamentarnih istraga i do danas bez opipljivog rezultata.

Međutim, u aprilu ove godine, potraga za njom ponovo je dobila konkretnu, fizičku dimenziju. Na posedu “Casa del Jazz” u Rimu sprovedena su iskopavanja, koja je pokrenula parlamentarna komisija koja već godinama iznova ispituje slučaj. Istovremeno, istražitelji prate novi pristup koji povezuje slučaj Orlandi sa još jednim nerešenim zločinom iz 1980-ih godina.

“Casa del Jazz” je istorijska vila u gradskom parku Vila Borgeze (Villa Borghese). Na veb-stranici zdanja navodi se da je nekada služilo kao mesto okupljanja kriminalne organizacije Banda della Magliana. To je grupa kojoj se pripisuju brojni zločini u Rimu tokom 1980-ih, a čije veze sa političkim i crkvenim krugovima do danas nisu u potpunosti rasvetljene. Nakon što je država konfiskovala imanje, ono je pretvoreno u kulturni centar.

Parlamentarna istražna komisija je u pismu rimskom prefektu ukazala na mogući značaj ovog terena i predložila pretres. Prefekt je reagovao i naložio iskopavanja, prenosi italijanska novinska agencija ANSA. On je javno naglasio da je “dužnost proveriti da li se tamo kriju dalja nerazjašnjena tajne”. Vlasti su se nadale da će ispod poda vile pronaći posmrtne ostatke Emanuele Orlandi – ili barem tragove o tome gde se nalazila.

Međutim, iskopavanja su završena bez rezultata. Nisu pronađene ni ljudske kosti, niti bilo kakvi predmeti relevantni za istragu. Ovo nije prvi put da obećavajuća akcija potrage u slučaju Orlandi propadne. Još 2019. godine su na zemljištu Vatikana u ulici Via del Corridori pronađene kosti, za koje se kasnije ispostavilo da nemaju veze sa ovim slučajem. Za Pjetra Orlandija (Pietro Orlandi), brata nestale devojčice, ovaj obrazac je već dobro poznat: akcije koje bude nadu, i rezultati koji to nisu.

Dana 15. i 16. aprila 2026. godine, komisija se okupila u palati San Makuto (Palazzo San Macuto) na novoj rundi saslušanja. Sednicama je predsedavao Andrea De Prijamo (Andrea De Priamo). Između ostalih, reč je dobio Antonio Vinjera (Antonio Vignera) – bivši učenik muzičke škole u kojoj je Emanuela išla na časove, i svojevremeno vođa hora u vatikanskoj crkvi Sant’Anna dei Palafrenieri. Vinjera je, prema pisanju lista Il Messaggero, izjavio da je Emanuela tog popodneva 22. juna 1983. na Korzu Rinascimento (Corso Rinascimento) bila “sama”.

Ipak, glavni fokus ove runde saslušanja bio je na drugom mestu. Komisija je zvanično predmetom istrage proglasila vezu između nestanka Emanuele i nerešenog ubistva Ketrin “Keti” Skerl. Keti Skerl, 17-godišnja učenica švedskih korena, pronađena je udavljena u vinogradu kod Grotaferate (Grottaferrata) 22. januara 1984. godine – tačno šest meseci nakon Emanuelinog nestanka, piše Il Fatto Quotidiano. Njen ubica nikada nije identifikovan.

Pozvane su Paola Kjoveli (Paola Chiovelli), advokatica Laure Matei (Laura Mattei), Ketine rođake kao i Ana Frančeski (Anna Franceschi), nekadašnja sekretarica u spoljnoj kancelariji tajne službe SISDE u Rimu. Kjoveli je već duže vreme tražila da bude saslušana.

Tajanstvena izjava Marka Fasonija Aćetija

U centru ovog novog istražnog pravca nalazi se Marko Fasoni Aćeti (Marco Fassoni Accetti). Ovaj rimski fotograf svojevremeno je sam sebe optužio za učešće u otmici Emanuele – bez pružanja bilo kakvih uverljivih dokaza. Krajem marta 2026. komisija ga je saslušavala više od sedam sati. Ono što je izjavio ostaje tajna: Aćeti je tražio da celo svedočenje bude pod oznakom poverljivosti. Jedan od njegovih advokata potvrdio je za Il Fatto Quotidiano da se protiv njega vodi postupak pred tužilaštvom u Rimu.

Prethodno je Aćeti, prema pisanju lista Corriere della Sera, tvrdio da je Emanuela ciljano oteta od strane snaga unutar Vatikana – kao sredstvo pritiska u internom sukobu moći između neprijateljskih crkvenih frakcija. Ovu tezu istražitelji nikada nisu potvrdili, ali ona nikada nije ni u potpunosti odbačena. Keti Skerl je, prema Aćetijevim rečima, upala u isti taj sukob – i ubila ju je protivnička frakcija kao vid odmazde. Aćeti tvrdi da zna ko tačno stoji iza oba dela, ali imena ne iznosi u javnost. Godine 2015. izjavio je da je Ketin kovčeg ukraden sa groblja Verano 2005. godine kako bi se uništili dokazi koji ga povezuju sa Emanuelinim nestankom. Međutim, postoje i svedočenja u emisiji “Chi l’ha visto?” na kanalu RAI, koja smrt Keti Skerl vide kao politički motivisanu, navodeći da je komuniskinja napadnuta iz desničarskih krugova.

Pretpostavka da bi Vatikan mogao biti umešan u slučaj Orlandi/Skerl nije nova. Emanuela je bila ćerka službenika papskog domaćinstva i državljanka Vatikana. Konkretni dokazi o direktnom učešću Vatikana u otmici do danas ne postoje ali sumnja prati ovaj slučaj decenijama. Pokušaji Pjetra Orlandija da ga primi papa Lav XIV. do danas su ostali bezuspešni.