Endi Mekdauel ima 68 godina, a njen izgled je možda najbolji odgovor na holivudsku opsesiju podmlađivanjem

Glumica koja danas ima 68 godina već neko vreme ne skriva sedu kosu, ne pokušava da je uklopi u očekivanu sliku večite mladosti i upravo je taj pristup postao jedan od njenih najupečatljivijih beauty potpisa. Njeno novo pojavljivanje u Parizu još jednom je pokazalo koliko snažno može da izgleda žena koja ne pokušava da izbriše godine sa svog lica i kose.

Mekdauel je stigla u bioskop Elysées Biarritz kako bi podržala premijeru francuskog filma „Melpomène“, a za tu priliku izabrala je kombinaciju koja je bila podjednako opuštena koliko i elegantna.

Nosila je belu košulju, crne pantalone i transparentni tamni sloj sa svetlucavim detaljima, ali ni neobičan stajling nije uspeo da zaseni ono po čemu je danas najprepoznatljivija – dugu, potpuno sedu kosu.

Njeni prirodni talasi bili su pušteni preko ramena, bez pokušaja da budu savršeno zaglađeni ili stilizovani do poslednjeg pramena.

I baš u tome je najveći deo njenog šarma.

Mekdauel ne koristi sedu kosu kao provokaciju niti kao statement koji svaki put mora da objasni. Ona je jednostavno postala deo njenog izgleda, jednako prirodan kao što je nekada bila njena prepoznatljiva tamna kovrdžava kosa.

U industriji koja je decenijama od žena zahtevala gotovo nemoguću kombinaciju – da stare, ali da se to nikada ne vidi – takva odluka i dalje deluje gotovo radikalno.

Možda je upravo to razlog zbog kojeg njena poslednja pojavljivanja privlače toliko pažnje.

Nije stvar u tome da sa 68 godina izgleda „dobro za svoje godine“. Upravo je ta formulacija deo problema.

Mekdauel izgleda kao žena svojih godina koja se ne odriče glamura, mode ni crvenog tepiha samo zato što više ne izgleda kao kada je snimala filmove devedesetih.

Umesto pokušaja da rekonstruiše sopstvenu mlađu verziju, njen današnji stil počiva na nečemu mnogo zanimljivijem – na prihvatanju promena bez odustajanja od ličnog identiteta.

Seda kosa pritom nije učinila njen izgled manje upečatljivim. Ako ništa drugo, postala je njegov najprepoznatljiviji deo.

Povod za njeno pojavljivanje bila je premijera drame „Melpomène“ rediteljke Šarlot Dofen, u kojoj Mekdauel igra sporednu ulogu Lady Rain.

Priča prati ženu koja se vraća na jug Francuske tri decenije nakon misteriozne smrti svoje majke, dok granica između sećanja i stvarnosti počinje sve više da se briše.

Iako Endi u filmu nema glavnu ulogu, na premijeri je upravo ona privukla najviše pažnje.

Ne spektakularnom haljinom, dramatičnim beauty lookom ili pokušajem da izgleda dve decenije mlađe, već gotovo suprotnim pristupom.

Beauty industrija poslednjih godina polako menja rečnik. „Anti-age“ sve češće ustupa mesto nezi kože, zdravlju i ideji dobrog osećaja u sopstvenom telu, ali pritisak da žene izgledaju što mlađe nije zbog toga nestao.

Zato je zanimljivo posmatrati Mekdauel, koja ne pokušava da godine pretvori ni u problem ni u veliki manifest.

Ona jednostavno dolazi na crveni tepih sa sedom kosom, oblači ono u čemu se prepoznaje i izgleda kao žena koja nema nameru da se izvinjava zbog toga što je vreme prošlo.

A možda je upravo to mnogo savremeniji odgovor na starenje od beskrajne potrage za načinima da ga niko ne primeti.