radiobalkanfox
Globalna energetska kriza dostiže usijanje dok cene nafte i gasa beleže vrtoglavi rast, a Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici nagoveštavaju pripreme za novu rundu intenzivnih vojnih operacija protiv Irana, uprkos pojačanim diplomatskim naporima regionalnih posrednika!
Divljanje cena energenata i ekonomske posledice sukoba
Nakon višemesečnih napetosti i razornih udara, cena sirove nafte stabilizovala se iznad 100 dolara po barelu, dok je prirodni gas u Evropi dostigao najviše vrednosti još od decembra 2022. godine. Prema izveštajima Svetske banke, globalne cene energenata ove godine rastu znatno brže nego što se predviđalo. Istovremeno, Pentagon trpi ogromne finansijske i ljudske gubitke, sa potrošenih više od 47 milijardi dolara i desetinama stradalih pripadnika vojske, dok se u pozadini odigravaju i kadrovske čistke u vrhu američke komandne strukture.
„Postoji, međutim, i treći mogući put: sadašnji zastoj postaje nova normalnost, večiti pat“, upozorava Blumbergov komentator Havijer Blas, ukazujući na strahovanja vodećih ljudi energetske industrije da bi sukob mogao da preraste u dugotrajnu iscrpljujuću krizu bez jasnog pobednika.
Diplomatski ćorsokak i uticaj na ukrajinsku krize
Dok Katar i Kina pokušavaju da pokrenu pregovore i ponude nacrte sporazuma, Teheran insistira na ukidanju sankcija i deblokadi luka, a Vašington i Izrael zahtevaju drastično smanjenje iranskog obogaćivanja uranijuma. Sa druge strane, rat na Bliskom istoku indirektno utiče i na evropsko ratište, gde Rusija koristi povoljne ekonomske okolnosti sa skupom naftom i dizelom da odloži mirovne pregovore. U novom diplomatskom zaokretu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prvi put je priznao mogućnost da i Rusija dobije bezbednosne garancije u okviru eventualnog budućeg rešenja, dok Moskva poručuje da bi sukob mogao dodatno da eskalira.
Dodaj komentar