radiobalkanfox
Život ga nije mazio, ali ga ni slomio. Priča Ere Ojdanića da je odrastao u siromaštvu gde je, umesto hleba, majka kuvala krompir da ga prehrani pokazuje koliko sudbina može biti surova, ali i koliko čovek može biti jači. Šta se krije iza osmeha jednog od najpoznatijih folkera otkrio nam je Era Ojdanić u emisiji “Puls Srbije”, a u studiju je kao gost bila i Teodora Borozan, urednica Pulsa Srbije.
“U Jugoslaviji je tada vladala glad”
– Sećanjima sam se vratio sada u 1952. godinu, u Jugoslaviji je tada vladala glad, rođen sam u selu Visoka koje se prostire duž prelepe reke. Imalo je voća ali nije bilo hleba, takva je godina bila i nikada do kraja svog života neću to zaboraviti. Kada u pekari vidim puno hleba, prođe mi kroz glavu “kad bi ovoga bilo 1952. godini…”, o tome mislim i dan danas. Ja sam stalno bio gladan i nije bilo ničega za jelo u kući. Moj otac je morao da ode na rad na tri meseca, radio je ne brani kod Ovčara i Kablara, da bi dobio takozvane tačkice koje su tada postojale, da bi mogao da kupi 50 kilograma kukuruza, na leđima ga je donosio do nas – objasnio je Era.
Era objašnjava da je tada postojao takav zakon koji su svi morali da poštuju.
Foto: Kurir Televizija
– On bi kukurz odneo u vodenicu i samleo kako bi od toga dobio brašno. Tada nije bilo puta, prevoza i struje. Moja baba i majka su od toga pravile kačamak. Ja bih ga pomešao sa malo sira koji je moja baba skupila i razvalio bih se od jedenja tog kačamka. Posle bih krenuo da ljubim i mamu i babu i tatu i zahvaljivao bih im se. To su bila zaista teška vremena ali kao porodica smo bili srećni. Danas ljudi zaista imaju sve i opet im nešto fali -kaže Era.
Borozan objašnjava da su ranije generacije imale mnogo manje od sadašnjih ali da su umele da cene i to malo što su imali.
“Ljudi ne znaju kako je to, nemaju taj osećaj”
– Neki ljudi ne znaju kako je to, nemaju taj osećaj i zbog toga se tako i ponašaju. Kako se ponašaš sa svojom porodicom, tako bi trebao i sa prijateljima i komšijama. Moja majka, Radina, bi otvorila trap iz koga bi uzela krompir koji je stojao zatrpan još od zime, ja se toga još uvek sećam i zbog toga i dan danas volim krompir. Skoro sam bio u jednoj prodavnici gde su prodavali gotove mlade krompiriće, bili su 400 dinara a ja sam uzeo kilo, obožavam krompir i dodajem ga u skoro svako jelo – navodi Ea.
Foto: Kurir Televizija
Kako kaže Borozan, Era još uvek praktikuje sve što je naučio od svoje porodice i iz svog detinjstva.
– Dok sam radila kao novinar, posetila sam njegovo imanje sa kolegama, uvek bi nas lepo ugostio i spremio bi nam nešto. Sećam se da su ga komšije uvek pozdravljale kada bi ga videle a on bi im davao i šakom i kapom. Meni je to zaista toliko divno i takav je Era čovek, razlikuje se od današnjih generacija – rekla je Borozan.
Ona navodi da je on za sve, ima traktor, koze a i miljenik je lepšeg pola.
– Kada bih danas mogao da se obratim sebi kao detetu koje je živelo u siromaštvu i koje je bilo gladno, sam sebi bih rekao “bori se, samo napred, nazad ne idi nikako”, nema leba bez motike, ja sam bio gladan ali moja majka, otac i baba su me nahranili i danas ja imam dosta ali bih i svoj zadnji zalogaj dao nekome ko je gladan i sedi pored puta” – objasnio je Era.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Dodaj komentar