Evo zašto je Luis uvek nosio haljine: Stradao je pre 15 godina, a iza vanvremenskog glasa krila se velika bol

Legendarni pevač, Ljubiša Stojanović Luis, tragično je izgubio život pre 15 godina, ali njegova muzika i dalje živi.

Iako svi znaju njegove najveće hitove, razlog zbog kojeg je pevač stalno nosio prepoznatljive haljine decenijama je intrigirao javnost.

Rođen 25. juna 1952. godine u Leskovcu, Ljubiša je još kao devetogodišnjak dobio nadimak po kojem će ga pamtiti cela Jugoslavija – Luis, i to zbog maestralnih interpretacija pesama čuvenog Luja Armstronga.

Iako je po obrazovanju bio pevač klasične muzike i diplomirani student beogradskog Fakulteta muzičke umetnosti, publiku je brzo osvojio pionirskim spajanjem džeza sa srpskom narodnom muzikom i orijentalnim zvukom, što je u to vreme bio gotovo nezamisliv poduhvat.

Bio je umetnik koji je sa podjednakom lakoćom izvodio “Dunjo moja” i “What a Wonderful World”.

Ipak, iza širokog osmeha krila se teška životna priča. U javnosti je malo poznato da ga je prva supruga, sa kojom je dobio sina, napustila 1979. godine dok je služio vojni rok.

Kako je Luis svojevremeno pričao, ona nije želela da on postane muzičar, već prosvetni radnik. Njena sudbina okončala se tragično, izvršila je samoubistvo tokom ratnih sukoba u Sloveniji.

Iako je nakon ovog udarca tvrdio da se više nikada neće oženiti, utehu i novu ljubav pronašao je uz Dubravku, kojoj je posvetio vanvremenski hit “Dudo”.

Sa njom je dobio dvoje dece, Marka i Maju, koji su nastavili očevim muzičkim stopama, a treća supruga Silvana podarila mu je još troje dece – Sergeja, Andreja i Elu Mitu. Uprkos slavi, porodica mu je uvek bila najveća vrednost.

Printskrin: Youtube/AmiG Show

Misterija haljina

Ono što je, pored muzike, bio njegov apsolutni zaštitni znak jesu galabije. Pevač je jednom prilikom lično otkrio kako je nastao ovaj specifični stajling.

Sve je počelo 1981. godine, tokom nastupa u jednom beogradskom klubu.

– Svirao sam u ‘Euridici’. Problem je bio sa ventilacijom, bilo je vruće i zimi i leti, a sama bina bila je blizu plafona, pa sam se puno znojio – ispričao je tada pevač.

Na samom početku nosio je vojničke pantalone koje bi se na kraju svirke potpuno natopile, a dugu kosu je redovno morao da fenira.

Tada su na scenu stupili njegovi kumovi. Jedan mu je predložio da obrije glavu, što je Luis sa zadovoljstvom prihvatio sećajući se vojničkih dana, dok mu je drugi kum dao spasonosnu modnu ideju.

– Drugi kum, koga sam venčao, pričao mi je da se u Kairu, gde radi njegova majka, nose galabije slične onima koje su se nekada davno nosile ovde, naročito u južnim krajevima Srbije i Bosni. Prihvatio sam taj predlog i od tada ih ne skidam – rešio je ranije veliku misteriju pevač.

Kraj jedne epohe

Malo je poznato da je Luis tokom osamdesetih živeo u Parizu pevajući po džez klubovima, kao i da je tečno govorio francuski jezik.

Bio je strastveni ljubitelj vina, dok teške droge i alkohol u većim količinama nikada nije konzumirao.

Njegov bogat život nasilno je prekinut 31. jula 2011. godine, u stravičnoj saobraćajnoj nesreći kod Feketića, dok se vraćao sa nastupa u Subotici.

Poslednji put je zapevao samo devet dana pred smrt, u jednom sarajevskom klubu, ostavivši iza sebe bezbroj hitova, šestoro dece i neizbrisiv trag na muzičkoj sceni Balkana.

(Telegraf.rs/Blic)