radiobalkanfox
- Hrvatska književnica Vedrana Rudan preminula je nakon duge i teške bolesti u 76. godini života.
- U svojoj poslednjoj kolumni objavila je da joj je zbog raka ostalo još tri meseca života.
Hrvatska književnica Vedrana Rudan umrla je danas posle duge i teške bolesti u 76. godini života. Spisateljica je u svojoj kolumni objavljenoj 13. marta 2026. godine na svom sajtu Rudan.info objavila je da joj je zbog raka ostalo još tri meseca života.
Vedrana Rudan je svoju kolumnu poručila da ne želi da njen sin, s kojim je u sukobu, prisustvuje njenoj sahrani.
“‘Nakon duge i teške…’, koliko ste samo puta pročitali ovu rečenicu i nastavili dalje dr***i po mobilnom… Umesto da zastanete! Iz poštovanja prema onoj sirotici ili sirotanu. Nakon duge i teške… Okej teške. Ali koji je to ku*** duge. Sad sam već toliko dugo duga da i ne znam koji rak imam. U Zagrebu su mi rekli, tri meseca. Je***a. To je podatak. Tako treba razgovarati s bolesnicima. U tri meseca se možeš organizovati, opustiti, shvatiti da će umreti i svi oko tebe, odlučiti ko će ti doći na sahranu…
Tri meseca je i uteha. Daje ti vremena da analiziraš šta si sve krivo napravio, koga si trebao poslati u ku***, srećom, još imaš vremena. Jedna sam od retkih koja u životu nije grešila. Dapače, uvek sam preterivala u pristojnosti i empatiji. Imala sam prijateljicu, bože, koliko ‘prijateljica’ imamo mi žene. Dok mi nisu rekli dijagnozu, ćutala sam. Iz mene je provalilo jednog jutra, desetak dana posle operacije. Ležala sam na kauču poput tranširane krave, kad, evo nje.
“Nećeš mi na sahranu”
Ne bi verovala. Bila sam s Nikicom u Lidlu. Mala je bila u kolicima. Prišao nam je neki gospodin i rekao mi je: ‘šinjorina, danas cure rađaju dok su još devojčice.’ Smejala se histerično pokazujući mi dva nova implantanta. ‘Kako si?’ Je***e! Nećeš mi na sahranu! Nećeš! Imaš šezdeset i četiri godine, a u Lidlu zbog tebe svi ku****i stoje na gotovo.
Je****! Čitav te život znam. Pedeset mi godina pričaš lovačke priče, a ja dobra poput hleba i naivna kao časna u noći kad je postala nečasna… a, ne, ne, ne. Nećeš na moj pogreb gaduro na pragu osamdesete. ‘Imate još tri meseca…’ ‘Mama’, rekao mi je sin, ‘kako ćemo podići troje dece? Svet je poludeo. Sestra nema dece, imaju stan, nema nikakve potrebe da dobije ni komad kuće…’ Podivljala sam. ‘Zašto imaš troje dece? Ko ti ih je uvalio? Ona je moje dete, tu je i tata. Kuća jeste moja starina, ali tvoj otac i ja u nju zajedno ulažemo već četrdeset godina…’
Nije uspio sakriti tipični, podrugljivi osmeh. Znate već, budalo stara, jedina si u gradu koja ne znaš. Odlučila sam. Nećeš dobiti ni komadić kuće, a nećeš mi doći na sahranu ni ti ni njeno troje dece. Neka im kuću ostavi otac.
Onaj me osmeh je***o uznemirio. Što to moj sin zna što ja ni u davno prošla tri meseca nisam uspela saznati? Kad sam jedne od besanih noći, sve su mi besane, čula muževljev treći hrk i uključila sam njegov mobitel”.
Dodaj komentar