Film Revolucija za početnike na FAF: Borba protiv Čaušeskua

“Rumunija, 1989. godina. 21. decembar – dan kada je antikomunistička revolucija u potpunosti buknula. Sve je okrenuto naglavačke. U jednom provincijskom gradu – „ni velikom ni malom, ni lepom ni ružnom”, kako ga opisuje sveprisutni pripovedač – mala, šarolika grupa ljudi pokušava da preuzme vlast „u ime naroda”.”

Rumunska revolucija izbila je u decembru 1989. godine i tokom samo nekoliko dana prerasla u niz masovnih protesta, sukoba i krvavih obračuna širom zemlje. Njome je okončana višedecenijska vladavina komunističkog režima na čijem je čelu bio diktator Nikolaje Čaušesku. On je, zajedno sa suprugom Elenom, uhapšen, osuđen na smrt pred vojnim sudom i pogubljen 25. decembra 1989. godine. Rumunija je tako postala jedina zemlja istočnog bloka u kojoj je pad komunističkog režima bio praćen nasilnim obračunom sa njegovim najvišim predstavnicima i njihovim pogubljenjem.

Procenjuje se da je tokom i za vreme režima Čaušeskua najmanje 5 miliona ljudi umrlo od gladi, neuhranjenosti i bolesti, a barem milion ljudi je ubijeno i streljano, od kojih mnogi pokušavajući da pobegnu. Dok je zemlja prolazila kroz izuzetno težak period, a narod deset godina unazad provodio sate u dugim redovima za hleb ispred praznih prodavnica, on je na državnoj televiziji prikazivan u radnjama prepunim hrane kako veliča “visok životni standard” koji je omogućio svom narodu.

Nikolaje Čaušesku i njegova žena Elena su bili diktatorski par i od sebe stvarali kult tokom 25 godina vladavine. Rumunska državna televizija bila je pod strogim naređenjem da ih prikazuju u najboljem mogućem svetlu. Uvođenju potpune kontrole nad životom u Rumuniji, Čaušesku se umnogome oslonio na tajnu policiju Sekuritateu, koja je, proporcionalno broju stanovnika, bila najveća obaveštajna služba u Istočnom bloku. Na svom vrhuncu 80-ih godina brojala je 11.000 agenata i skoro pola miliona doušnika. Zbog svoje brutalnosti i odgovornosti za mučenje i smrt hiljada ljudi, Sekuritatea je ostala poznata kao jedna od najbrutalnijih tajnih policija na svetu.

U Temišvaru su organizovani protesti 16. decembra 1989. godine koji su bili prouzrokovani hapšenjem mađarskog reformatskog sveštenika Lasla Tokeša, koji je napao režim u stranim medijima. Sveštenik je na kraju dobio kućni pritvor, a oko njegovog doma su počeli da se okupljaju građani u znak podrške. Uskoro su se protesti preselili na glavni gradski trg, gde su počeli nemiri, u kojima su organi reda i tajna policija napali učesnike. Ubrzo su protesti u gradu postali masovni (oko 100 hiljada učesnika).

Čaušesku je događaje u Temišvaru opisao kao “mešanje stranih snaga u unutrašnje poslove Rumunije“ i kao “spoljnju agresiju na suverenitet Rumunije“. Pošto nacionalni mediji nisu izveštavali o događajima u Temišvaru, ostatak zemlje je za demonstracije čuo preko stranih radio-stanica.

21. decembra Čaušesku je organizovao masovni miting u Bukureštu koji su državni mediji predstavili kao “spontani pokret podrške Čaušeskuu“. Ovo masovno okupljanje na današnjem Trgu revolucije pretvorilo se u haos. Zapanjeni bračni par Čaušesku, u nemogućnosti da kontroliše masu, pobegao je sa pratnjom u zgradu Centralnog komiteta Komunističke partije, gde su ostali do narednog dana.

Usledio je masovan protest stanovnika Bukurešta koji su se sukobili sa vojskom i policijom na barikadama. Nenaoružane protestante, međutim, ubrzo je savladala do zuba naoružana vojska koja je do ponoći očistila ulice i pohapsila na stotine ljudi. Do jutra 22. decembra, pobuna se već proširila na sve veće gradove u zemlji.

Bračni par Čaušesku odlučio je da napusti prestonicu helikopterom, što će se pokazati kao pogrešna odluka s obzirom na to da su kroz podzemne tunele mogli da pobegnu mnogo bezbednije. Čaušeskuovi su odleteli prvo u rezidenciju u Snagovu, a zatim u grad Trgovište. Tu ih je po sletanju uhapsila mesna policija. Posle tri dana suđenja, na Božić, 25. decembra 1989. godine, Nikolaje Čaušesku i njegova žena Elena su proglašeni krivim zbog niza optužbi uključujući nezakonito sticanje bogatstva i genocid i osuđeni su na smrtnu kaznu.

Kasnije tog dana, izvršenje smrtne kazne prikazano je i na rumunskoj televiziji. Brzi simulirani sudski proces i slike pogubljenih Čaušeskua snimljene su na video traku, a snimak je pušten u brojnim zapadnim zemljama dva dana nakon pogubljenja. Revoluciju je prenosila i TV Beograd i slala sliku u svet. Čaušeskuovi su bili poslednje osobe koje su streljane u Rumuniji pre nego što je 7. januara 1990. godine ukinuta smrtna kazna.