radiobalkanfox
Novo istraživanje pokazalo je da osobe koje se duže vreme suočavaju sa finansijskim problemima imaju veći rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, uključujući srčani i moždani udar.
Naučnici su analizirali podatke prikupljene od više stotina hiljada odraslih ispitanika i došli do zaključka da finansijska nesigurnost spada među najznačajnije faktore koji mogu doprineti ubrzanom starenju srca.
Hronični stres opterećuje organizam
Kada je osoba stalno izložena brigama zbog računa, prihoda ili osnovnih životnih potreba, organizam se nalazi pod kontinuiranim pritiskom. Takvo stanje može dovesti do povećanog lučenja hormona stresa, što vremenom negativno utiče na krvne sudove, krvni pritisak i nivo masnoća u krvi.
Stručnjaci upozoravaju da se u proceni rizika od srčanih oboljenja uglavnom uzimaju u obzir faktori poput pušenja, povišenog holesterola i hipertenzije, dok se finansijski i društveni problemi često zanemaruju, iako mogu imati podjednako snažan uticaj.
Foto: Shutterstock
Šta znači “starije srce”?
Istraživači koriste pojam biološke starosti srca kako bi procenili njegovo stanje u odnosu na godine osobe.
Kada srce pokazuje znake većeg opterećenja nego što bi se očekivalo za određene godine života, povećava se verovatnoća nastanka ozbiljnih kardiovaskularnih komplikacija.
Prema rezultatima studije, upravo su finansijske teškoće i nesigurnost u vezi sa osnovnim životnim potrebama bili među faktorima koji su najviše povezani sa ovim procesom.
Upala kao moguća karika
Jedno od objašnjenja jeste da dugotrajni stres podstiče hronične upalne procese u organizmu. Takva upala može doprineti oštećenju krvnih sudova i stvaranju naslaga koje otežavaju normalan protok krvi.
Vremenom to povećava rizik od ateroskleroze, srčanog udara i moždanog udara.
Foto: Shuterstock
Poznato je da se negativni efekti dodatno pojačavaju ukoliko su prisutni i drugi faktori rizika poput pušenja, visokog krvnog pritiska ili povišenog LDL holesterola.
Prevencija podrazumeva više od zdravih navika
Autori istraživanja smatraju da bi zdravstveni radnici trebalo više pažnje da posvete životnim okolnostima svojih pacijenata, a ne samo klasičnim medicinskim pokazateljima, prenose u stručnom časopisu Mayo Clinic Proceedings.
Briga o srcu ne svodi se isključivo na pravilnu ishranu, fizičku aktivnost i kontrolu krvnog pritiska. Važnu ulogu imaju i svakodnevni izazovi, uključujući finansijsku stabilnost i nivo stresa kojem je osoba izložena.
Stručnjaci zaključuju da bi kombinovanje medicinske prevencije i rešavanja društvenih problema moglo značajno doprineti očuvanju zdravlja i smanjenju rizika od ozbiljnih bolesti u budućnosti.
BONUS VIDEO
Od prve šolje kafe do izbora doručka, način na koji započinjemo dan može značajno da utiče na rad srca i krvnih sudova.
Dodaj komentar