radiobalkanfox
- Gizela je odbijala odlazak u starački dom kako ne bi ostavila ćerku i unuka bez prihoda, pokazujući bezrezervnu majčinsku žrtvu.
- Uprkos zaboravu i patnji, do samog kraja je ostala vezana za porodicu i žudela je za skromnim domom.
Čuvena srpska glumica Gizela Vuković napustila nas je 29. marta 2015. godine u svojoj 89. godini kao beskućnica, zaboravljena od svih i suočena sa surovom nemaštinom. Nekada jedna od najuspešnijih glumica na našim prostorima, svoje poslednje godine provela je u samačkom hotelu, posvetivši život brizi o bolesnoj ćerki i autističnom unuku.
Gizela je u mlađim danima živela lagodnim životom, bila je veoma uspešna u svojoj profesiji i udata za pevača Zvonka Bogdana. Početak njenog života u Beogradu delovao je obećavajuće, ali se zbog nesrećnih okolnosti tokom devedesetih godina prošlog veka suočila sa finansijskim krahom.
Njena ćerka je preko svoje agencije počela da gomila dugove, što je porodicu dovelo do ruba egzistencije.
Ona je svoju tešku životnu priču svojevremeno podelila za medije, objašnjavajući kako je ostala bez krova nad glavom:
– Kada sam iz Subotice krenula u Beograd, otac Toma i mama Viktorija, prodali su moj deo zemlje i dali mi da kupim sebi stan u prestonici. I jesam, u Nemanjinoj broj tri. Neki ljudi, valjda zelenaši, izbacili su nas na ulicu. Često smo, potom, menjali podstanarske sobičke, gomilali dugove.”
U neprekidnim i bolnim selidbama, nesrećna glumica je izgubila sve svoje uspomene, napominjući da joj nije ostala nijedna stara fotografija.
Jedanaest godina nije izašla iz hotela
Završivši u skromnom samačkom hotelu, Gizela je svoje poslednje dane provela uz svoju šezdesetšestogodišnju ćerku Milicu, koja zbog bolesti nije ustajala iz kreveta, i autističnog unuka Branka. Zaboravljena od okoline, bila je primorana da moli za pomoć, narušenog zdravlja i sa svega 42 kilograma težine.
– Ne znam koga nisam pitala za pomoć. Međutim, svi su me zaboravili.” “Ja dalje od hodnika hotela nisam kročila nijednom u prethodnih 11 godina. Jedva se krećem pomoću ove stolice.”
Bezgranična majčinska žrtva
Najteže okolnosti nisu umanjile njenu ljubav prema porodici. Iako su joj socijalni radnici nudili mogućnost da pređe u starački dom, Gizela je to kategorički odbila. Bila je duboko svesna da bi njen odlazak značio i to da će njena ćerka i unuk ostati bez jedinog izvora prihoda koji su imali.
Do samog kraja života, njena najveća briga i ljubav ostali su vezani za njene najmilije, o čemu svedoče njene potresne reči pred smrt:
– Kako da se razdvojim od njih dvoje. Moja penzija je i njihov prihod. Ne mogu da se razdvajam od njih, ne mogu. Oni su mi sve što imam. Neću se razdvajati od njih pa makar poslednje dane sedela na ulici. Samo da mi je da vidim neki skroman, svoj krov nad glavom pa nek sutra umrem.
Bonus video:
Dodaj komentar