radiobalkanfox
Glumac Ćustić nedavno je obeležio 18 godina braka sa suprugom Jelenom. Za njega je recept za uspešan brak jednostavan i zasniva se na međusobnom poštovanju, ljubavi i poverenju.
Objašnjavajući svoje viđenje zajedničkog života, Slobodan Ćustić ističe:
„Prvo treba da budu muškarac i žena. To je pod broj jedan. Pod broj dva, da se oni izuzetno poštuju. Da se vole, da imaju poverenje jedno u drugo. I ako im je Bog odredio da imaju i decu, a deca su jezgro oko koga roditelji treba da se druže, da se prikupe, da se sklone, da naprave sklonište od ružnih stvari iz života“.
Nakon punih 18 godina zajedničkog života, emotivno poručuje da ništa ne bi menjao:
„Nije to malo. Sad smo postali punoletni kao bračni par. Ne bih je menjao i opet bih se oženio njom“.
Kada se priseti njihovog prvog susreta, priznaje kakav je utisak Jelena ostavila na njega:
„Kada sam je ugledao, priznajem da nisam mogao da prestanem da je gledam“.
A na opasku da Jelena često ističe da ima najdivnijeg supruga, kroz osmeh duhovito odgovara:
„Nije mi to još rekla. Ko joj je suprug?“.
U vaspitanju i donošenju odluka o deci, Ćustić priznaje da poslednja reč ipak pripada Jeleni:
„Ja sam malo krući, tvrđi, možda zbog fonda godina i iskustva koje vučem za sobom, kao posmatrač i degustator. Jelena je dosta mlađa, pa nije imala tu priliku da to doživi. Ali će doživeti jednog dana. Nadam se da ću biti tu“.
O svojoj životnoj filozofiji i veri u više sile, glumac dodaje:
„Čovek sniva, Bog odlučuje. Ne treba se mnogo truditi oko Božjih poslova. Kažeš: ’Bože, pomozi mi’. Pa pomoći će ti Bog ako se potrudiš da ti pomogne“.
Iako je pre tri godine otišao u penziju, od glume se nije oprostio, a slobodno vreme provodi u svojoj bašti i dvorištu:
„Imam veliki plastenik, imam baštu, veliko dvorište i kuću“.
U baštovanskim poslovima učestvuju i deca, a posebno uvek pritrči sin Ozren:
„Ne treba mi pomoć, ali sada mi najviše pomaže Ozren. On voli da pritrči uvek. I ja uživam kada mi on pomaže. Svi hoće da mi pomognu, naravno“.
Pored dece, glumac sa velikim ponosom govori i o svojim unucima — Stefanu koji je četvrti razred srednje škole, Aleksandri koja je krenula u školu i najmlađem unuku iz vrtića. Na pitanje da li je srećan čovek, nema nikakvu dilemu:
„Jesam. Život je nekad siv, nekad žut“.
A na konstataciju da je njegov život uprkos svemu sjajan, kratko zaključuje:
„Da. Hvala”
Dodaj komentar