Glumica je prala čaše u kafiću a sa poslednjih 100 evra u džepu rizikovala sve

Srpsku glumicu Milicu Janevski publika je zavolela u brojnim ostvarenjima, a posebno kao Marinu Tucaković u filmu “Nedelja”, ali njen put do uspeha nije bio lak. Pre nego što je osvojila srca publike Milica je morala da nauči da “pada i ustaje”.

Od suza zbog pada na prijemnom ispitu i pranja čaša u kafiću, preko selidbe u Beograd gde je Milica Janevski jedva spajala kraj sa krajem pokušavajući da plati kiriju pa sve do velikih uloga njena priča govori o tome kako se upornošću stiže do ostvarenja snova.

Razvojni put glumice Milice Janevski bio je pun prepreka, emotivnih uspona i padova, o čemu je sama govorila. Kada se priseća odrastanja i školovanja, Milica ističe da isprva nije bila savršen đak:

– Da, dobro je biti dobar đak. Ja sam polagala dosta puta u avgustu neke predmete, hemiju, fiziku, matematiku, tako nešto. Prvo sam bila prirodno matematički smer i tu je bila cela moja ekipa iz osnovne škole i to je bilo najjače odeljenje u mojoj generaciji. Dok sam bila sa njima, prirodno, bila sam vrlo dobra. Međutim, pošto sam pala prijemni ispit za srednju školu, to je isto zanimljivo, u avgustu sam pala, nas dvoje, troje smo polagali u avgustu, u drugom roku za gimnaziju. I, kad sam upisala, jedino mesto je bilo na prirodno matematičkom smeru i završila sam tamo prvu godinu. Međutim, tamo ima puno matematike, fizike i hemije i onda sam prešla na društveni smer. Kako sam prešla, tako sam propala.

Foto: Blic TV / Ringier

– Nije me više to na taj način zanimalo jer sam se tad već uveliko bavila recitovanjem i dramskim studiom, tako da sam ja bežala non-stop zapravo u to amatersko pozorište, gradsko, u tom trenutku i nije me nešto specijalno zanimalo sve ovo tamo, ali sam morala da završim, da bi prosto završila školu – ispričala je ranije Milica, a onda se takođe osvrnula na to kako je sve tada izgledalo:

– Pa bilo je neko suludo vreme i onda sam pala taj prijemni i ništa, svi su išli na more i zezali se po gradu, ja sam morala da spremam tu matematiku i sve je to prošlo dobro na kraju. Ali da, osećaš se kao budala u tom trenutku. Nije to bilo pitanje da li ja to mogu ili ne mogu, nisam htela u tom trenutku. Bila sam i ljuta i besna i sluđena i šta god. Nekako, ja sve malo kasnim, znaš, zato što nekako iz nekog drugog puta nešto uradim. Kao i prijemni ispit za fakultet. Primili su me u uži krug, pa me na kraju nisu primili. Onda sam se vratila u Valjevo, kao da nešto mora da se skuva u meni, ta odluka neka, a ako je izoštrim, onda idem tamo, do kraja – kaže Milica, a na pitanje kako su to podnosili njeni roditelji rekla je:

Foto: Milan Ilić / Ringier

– Moja mama je, na primer, bila najbolji student, najbolji đak, đak generacije, vukovac, najbolji student na fakultetu, sve u roku, rodila nas dvoje tokom tih studija, ali nikada nije bio pritisak oko toga kod nas u kući. S druge strane, otac prosvetni radnik nikada u školu nije došao da lobira za neku moju ocenu, ili ne znam šta. Sećam se da je stalno pričao: “I đubretarski posao je divan posao, težak doduše, ali dobro plaćen, pa ti sad učiš školu za sebe, ne za mene”. Tako da mislim da nisam našla ovaj pravac u umetnosti i u glumi bilo bi dosta teško s tim prosekom zapravo upisati neki fakultet, a posle sam bila najbolji student i imala stipendije.

Jedina iz generacije nije upisala fakultet

Međutim, njen prvi pokušaj upisa na glumu bio je neuspešan.

– Nakon neuspeha na prijemnom u Beogradu, vratila sam se u Valjevo kao jedina od cele generacije koja nije upisala fakultet – ispričala je ranije Milica i priznala:

– Tada sam mislila da sve znam i da meni nešto pripada i bila sam jako gorda tada… i onda sam se ja tako ponižena vratila u Valjevo… Ništa, onda sam tako plakala danima kako već to ide u paketu i onda sam ustala i rekla dobro, šta sad radim, nema nazad, ima sledeći rok sledeće godine, diži se i kreni.

Majka joj je ponudila da joj plati privatnu akademiju, ali Milica ju je odbila jasnim stavom:

– …dok me ne ubede da nisam za ovo neću da odustanem.

Kako bi imala sopstveni novac, okrenula se ugostiteljstvu na potpuno nesvakidašnji način.

– Sutradan sam se zaposlila u jednom kafiću da perem čaše i imam svoj džeparac. Iz perspektive šanka gledala sam ljude kao vrstu pozorišne predstave i bavila se njihovom psihologijom – ispričala je takođe jednom prilikom Milica, preneko je “Kurir”, a u emisiji “Balkanskom ulicom” o ovom periodu je rekla:

– Zaposlila sam se u kafiću kod mog dragog prijatelja Dušana Spasojevića koji je inače scenarista i pisac, opet će vreme pokazati, na kraju ću ja igrati u tom prvom njegovom filmu “Odumiranje” koji je on napisao, to će biti moja uloga, tako da ništa u životu, makar na mom putu do sada, nije bilo ni slučajno ni ne sudbinski, tako da što kažu ono što ti je namenjeno neće te zaobići, ne brini.

Foto: Blic TV / Ringier

Kada je konačno upisala fakultet, ponovo je morala da suzbije svoj ponos. Priseća se kako je bežala sa časova glume misleći da je nedodirljiva.

– Smatrala sam da ako si na fakultetu i tamo je propisano da imaš prava na tri minusa šta ima kome da objašnjavam….

Profesorka ju je tada “spustila na zemlju” iako se nije direktno njoj obratila:

– Ja vidim da se ovde neki ponašaju kao da sve znaju, postoje vrata, pravila su ovde ovakva ako nećeš tako… izvolite kući lepo pa ti tripuj dete sa sobom šta hoćeš.

“Da li ću moći da platim kiriju”

Nakon akademije, po dolasku u Beograd, usledila je teška besparica.

– Kada sam prešla u Beograd, nije bilo posla. Grcala sam u tome da li ću moći da platim kiriju, a nisam htela da opterećujem roditelje.

Baš iz tog perioda potiče i čuvena anegdota sa kastingom, na koji je otišla sa minimumom novca:

– Kada sam dobila poziv za kasting, imala sam poslednjih 100 evra u džepu.

Umesto da štedi, taj novac je hrabro investirala.

– Kupila sam plavo odelo i belu bluzu, obula cipele na štikle, otišla kod frizera… Odelo je bilo strategija jer sam naučila da se telo drugačije ponaša kad je na štiklama, a drugačije u trenerci – istakla je Milica ranije preneo je “Kurir”.