Glumica o gubitku supruga: Mislila bih da je zaspao da nisam videla pištolj

Aktuelno

Glumica o gubitku supruga: Mislila bih da je zaspao da nisam videla pištolj

• Bekim Fehmiu, veliki jugoslovenski glumac, tragično je okončao život u junu 2010. godine u porodičnom stanu u Beogradu.
• Njegova supruga Branka Petrić detaljno je opisala poslednje trenutke koje su proveli zajedno, ne sluteći da će to biti njihov oproštaj.

Sredinom juna 2010. godine jugoslovenska i regionalna umetnička scena ostala je bez jednog od svojih najvećih glumačkih velikana. Bekim Fehmiju okončao je život u porodičnom stanu u Beogradu, ostavivši iza sebe neizbrisiv umetnički trag, ali i neizmernu tugu među onima koji su ga najviše voleli. Tragičan čin koji se odigrao 15. juna duboko je potresao javnost, dok su detalji tog sudbonosnog popodneva ostali urezani u sećanju njegove supruge, proslavljene glumice Branke Petrić.

Ništa tog dana nije slutilo na nagli i konačni rastanak dvoje životnih saputnika. Uobičajeni razgovor i kratak dogovor o zajednički provedenom predvečerju bili su poslednji trenuci koje su podelili, a Branka se tog oproštaja seća sa posebnom težinom:

“Dopratio me do vrata i pitao imam li te večeri predstavu. Odgovorila sam da nemam i da ćemo celo veče biti zajedno i on me zagrlio. Ni po čemu nisam osetila da ga poslednji put vidim živog. Vratila sam se za manje od sata, jedva čekajući da mu pokažem svoju novu frizuru, a dočekala me sablasna praznina.”

“Najpre sam ušla u dnevnu sobu, ali mog supruga tamo nije bilo. Kako sam prolazila stanom tako bih zavirila u dečje sobe, pa na terasu, ali ni tamo nije bio. Na kraju sam ušla u radnu sobu u kojoj je kućna biblioteka i računar. Bekim je ležao na otomanu boje višnje sasvim prekriven belim čaršavom.”

“‘Ma, vidi kakva mi je frizura’, govorila sam dok sam prilazila ležaju, čekajući kao i uvek njegov komentar, ali odgovora nije bilo. Čak sam ga u čudu pitala zašto je tu legao i još se pokrio po glavi . Da nisam videla pištolj u njegovoj desnoj ruci kojom je pucao u slepoočnicu i malo krvi na čelu i po kosi, mislila bih da je čvrsto zaspao.”

“Na stočić pokraj računara stavio je ličnu kartu, oružni list i oproštajno pismo naslovljeno na mene, sinove i njegovu braću. Mislim da se pokrio čaršavom da odmah ne doživim šok i da se ne zaprljaju zidovi. Kakva estetika smrti. O svemu je vodio računa.”