radiobalkanfox
Marko Srejić |
- Halid Muslimović je, uprkos mogućnostima da živi u velikim svetskim gradovima, ostao veran svom rodnom Prijedoru.
- Tokom rata je izgubio gotovo sve, ali je ponovo izgradio porodičnu kuću i okupljao najmilije oko sebe.
Iako je tokom decenija karijere mogao da bira u kojoj će svetskoj metropoli sviti gnezdo, Halid Muslimović je ostao veran svom Prijedoru. Nakon što je devedesetih godina u trenu izgubio sve što je do tada stekao, folker je u rodnom gradu krenuo od nule, sagradio prostranu porodičnu kuću i okupio najmilije. Šta se sve dešavalo iza zatvorenih vrata tokom tih teških početaka, ali i kako danas funkcioniše ova složna porodica, gledaoci mogu da čuju danas u 14 časova na Blic televiziji u emisiji “Metar moga sela”.
Upravo u Prijedoru, gde je proživeo i najveće radosti i najteže životne udarce, Halid Muslimović je uspeo da podigne krov nad glavom za čitavu familiju. Odluka da se vrate iz inostranstva i baš tu nastave život bila je vođena isključivo emocijama, što potvrđuje i njegov naslednik.
– Pa nešto ga vuče srce ovde u Prijedor. Živeli smo u Sarajevu, tokom rata smo živeli i u drugim državama, ta dešavanja što su bila… Al’ kad smo se vratili ovde, stekli smo, napravili smo i hotel. Muzička produkcija je ponovo krenula. Zavoleli smo ovaj grad kao što ga on voli i tu smo i ostali – ispričao je pevačev sin Enis za emisiju “Metar moga sela”.
Ipak, put do ponovnog uspeha bio je trnovit. Odlazak na nastup u Švajcarsku u martu 1992. godine pretvorio se u potpuni preokret, povratak je bio nemoguć, imovina je nestala, a pevač je u Austriji preuzeo brigu o celoj porodici. Uprkos gubitku, nije dozvolio da ga savlada gorčina.
– Preko noći je ostao bez ičega, nažalost, a nikad nije pokazivao neku netrpeljivost prema tome svemu. Uvek je samo govorio: “Idemo dalje, život je lep” – ispričao je njegov prijatelj pred kamerama Blic televizije, dok je drugi dodao:
– To što se dogodilo njemu ovde u Prijedoru, to se moralo tako dogoditi. On nikoga tu ne osuđuje. On je mogao da živi na bilo kojoj kugli zemaljskoj ali je Prijedor za njega sve.
Koliko su prvi koraci u novom domu zapravo bili daleko od glamura estrade, svedoči i anegdota iz prve večeri koju su proveli u tek useljenoj kući.
– Kada smo se uselili u ovu kuću ovde u Prijedoru, prva noć – jedino dušek i kamin koji je radio, i kad smo se probudili, dušek se izduvao – iskreno je rekao Enis.
Godine rada donele su sigurnost, ali Halidove navike ostale su iste. Umesto da se razmeće novcem, ostao je prizeman, pa tako i danas za volanom sedi u automobilu koji je odavno punoletan.
– Halid nije od tih ljudi da bi menjao vozila. Halid je jedan od retkih koji sad ima vozilo 20 godina starog Pežoa. Nikad nije patio za tim nekim stvarima jer zna kako je bilo teško zaraditi dinar – otkrio je njegov prijatelj, dok je sin istakao:
– Kod njega nikad nema “ne može”, kod njega sve može i samo daj vreme i to će biti to.
Da u kući Muslimovića vladaju sloga i međusobno uvažavanje, svedoči i doktorka koja decenijama brine o zdravlju ove porodice – nekada je lečila Halidovu i Adelisininu decu, a danas njihove unuke.
– On je i ćerku i sina dobro odgojio sa njegovom životnom saputnicom Adelisom, koja mu isto puno znači. Često je donosio unučiće meni kao doktorki i uvek njegov optimizam dovede da i ta deca brzo ozdrave. Sin i ćerka su lepo vaspitani – kaže ona i opisuje atmosferu sa jedne nedavne proslave:
– Unuci Halidovi, to su tako isto lepo vaspitana deca. Snaja, odnosno zet, baš se brinu o deci. Tako da je to stvarno jedna porodica koja se voli. Neki dan smo imali veliku proslavu kod Halida, rođendan je bio našeg sugrađanina, baš je onako bilo veliko. I kad sam se okrenula, vidim snaja stala pere sudove, zet trči nešto da uradi, sin trči… Svi oni nešto trče. Halid je tu najmanje, ali ja kažem, oni dišu istim plućima, a Halid nekako donosi taj vazduh.
Ovakav odnos prema najbližima folker je stekao još u detinjstvu. Kao najstarije od petoro dece u radničkoj porodici, odrastao je uz majku Tenzilu, ženu koja je bila stub njihove kuće i prema kojoj je gajio ogromno poštovanje.
– Svi mi imamo predivne majke i sve su majke predivne, ali Halidova majka Tenzila, to je posebna priča. To je posebna osoba bila koju bi sva deca poželela da imaju – istakao je pevačev dugogodišnji prijatelj.
Koliko je bio posvećen majci, naročito nakon očeve smrti, potvrdila je i porodična doktorka:
– Majku je baš, kad je ostala bez supruga, bez njegovog oca, tako pazio. On je non-stop, kad god smo nešto radili, gde god smo na nekim sastancima bili, govorio: “Samo da odem da mami nešto uradim”.
Sve detalje o pevačevom odrastanju, porodičnim odnosima i pričama ljudi koji ga prate već četrdeset godina ne propustite danas u 14 sati u emisiji “Metar moga sela” na Blic televiziji.
Dodaj komentar