Heder Trim preživela jezivo zlostavljanje roditelja

Godinama niko nije znao šta se zaista događa iza vrata izolovane porodične kuće u Mičigenu. Deca nisu išla u školu, gotovo da nisu imala kontakt sa spoljnim svetom, a ono što su smatrala svakodnevnim životom bilo je, prema kasnijem svedočenju Heder Trim, kontinuirano fizičko i seksualno zlostavljanje.

Heder je odrastala sa šestoro braće, a navela je da je više dece u porodici bilo izloženo zlostavljanju roditelja Džeralda i Pamele Plac.

Porodica je živela povučeno i daleko od drugih ljudi. Upravo je izolacija, prema Hederinom svedočenju, bila jedan od razloga zbog kojih je ono što se događalo godinama ostajalo skriveno.

Ona nije išla u školu, nije poznavala život izvan porodice i kao mala nije ni razumela da postoji neko kome bi mogla da se obrati za pomoć.

– Nisam znala ni za šta osim za njihovu kuću i za život sa njima. Nikad nismo imali dodira sa drugim ljudima. Nisam išla u školu, nisam znala nikog van porodice, nisam znala ni da postoji policija. Nisam ni znala da uopšte treba neko da me spase, takav život sam jedino i znala – ispričala je.

Heder je tvrdila da su je roditelji izgladnjivali, tukli i seksualno zlostavljali. Među najpotresnijim događajima koje je opisala bilo je i to da su joj roditelji jednom heftalicom držali očne kapke otvorene jer nije želela da gleda horor film.

– Izgladnjivali su me, tukli, polno zlostavljali, a jednom prilikom su mi zaheftali kapke kako bi mi oči bile otvorene kada sam odbila da gledam horor film – prisećala se.

Navela je i da je zaključavana u podrum bez hrane i vode, udarana predmetima i kamenjem, kao i da je zbog povreda koje je pretrpela ostala sa trajnim posledicama. Prema njenim rečima, predmeti koje su joj stavljali u uši doveli su do oštećenja sluha. U drugom svedočenju navela je da joj je tokom detinjstva gotovo svaka kost u telu makar jednom bila slomljena.

– Prvih šest godina života, između 1983. i 1989. redovno su me maltretirali. To je bilo svakodnevno mučenje. Skoro svaka kost u telu makar jednom mi je bila slomljena – rekla je.

Izveštaji o slučaju navode i druge oblike ekstremnog fizičkog ponižavanja dece, dok je Heder kasnije govorila da se mnogih događaja ne seća kao neprekidne priče, već kroz pojedinačne, traumatične prizore.

Heder je bila jedina ćerka u porodici, a u jednom od najtežih delova svog svedočenja govorila je o seksualnom zlostavljanju koje je, prema njenim rečima, trpela od oba roditelja. Tvrdila je i da je Pamela bila ljubomorna na pažnju koju joj je Džerald posvećivao kroz zlostavljanje.

– Moja majka je na neki bolestan način bila i ljubomorna na činjenicu da me otac polno zlostavlja. Ja sam bila jedina ćerka – rekla je Heder.

Ona je kasnije objasnila da sećanja na tih nekoliko godina nema u celini.

– Nemam celu sliku svih događaja, sećam se samo pojedinih scena. Recimo scene kada me udaraju kamenom u lice, iznova i iznova. Sećam se i dugih sati u podrumu, bez hrane i vode. To je uglavnom radila Pamela, kako bi me sklonila od Džeralda, ne da bi me zaštitila već jer je bila ljubomorna – ispričala je.

Prekretnica je stigla u septembru 1989. godine.

– Komšija je ugledao jednog od Hederine braće, Bajrona, koji je tada imao oko četiri godine. Dečak je, prema izveštajima, bio go i krvav, a Heder je kasnije rekla da je bio pretučen daskom u kojoj su se nalazili ekseri.

Komšija je pozvao policiju. Bio je to trenutak koji je promenio sudbinu dece.

– Retko su nam dolazili gosti, a tada sam morala da se krijem na drugom spratu kuće. Komšije su nas izbegavale, ali nisu ni sumnjali da se nešto tako dešava u našoj kući. Onda je u septembru 1989. godine komšija video mog brata Bajrona koji je tada imao oko četiri godine kako trči go oko naše kuće, dok mu je krv lila niz leđa. Tukli su ga daskom sa ekserima. Pozvao je policiju i svi smo završili u hraniteljskom domu – rekla je Heder.

Ovaj događaj potvrđuju i kasniji izveštaji o slučaju, prema kojima je upravo prizor povređenog dečaka doveo do intervencije nadležnih službi.

Deca su smeštena u hraniteljske porodice, ali Heder tvrdi da ni tada nadležni nisu odmah razumeli koliko je zlostavljanje bilo ozbiljno.

Prema njenoj priči, nakon jednog nenadziranog susreta sa biološkim roditeljima vratila se u hraniteljsku porodicu, gde su primećene povrede koje su ukazivale na seksualno zlostavljanje.

– Niko nije znao razmere zlostavljanja dok me nisu poslali da se vidim sa biološkim roditeljima bez nadzora. Tada su moji hranitelji videli da su me roditelji seksualno zlostavljali tom prilikom – rekla je.

Kada je odvojena od roditelja, Heder je imala i ozbiljne teškoće sa govorom. Objasnila je da je raspolagala veoma malim fondom reči jer je praktično jedine govorne obrasce slušala od svojih roditelja.

Džerald i Pamela Plac osuđeni su 1990. godine na doživotni zatvor zbog više tačaka koje su se odnosile na zlostavljanje i seksualno nasilje nad decom.

Kasniji izveštaji navode da su istražitelji i tužioci opisivali dugogodišnji obrazac brutalnog nasilja prema više dece u porodici. Džerald je kasnije preminuo u zatvoru, dok je Pamela nastavila da izdržava kaznu.

Heder, međutim, nije želela da priča o njenom životu bude završena presudama njenim roditeljima. Decenijama posle spasavanja iz porodične kuće Heder je izgradila život koji kao dete nije mogla ni da zamisli. Postala je majka dvoje dece, a upravo je majčinstvo opisivala kao jedan od načina na koji je prekinula obrazac nasilja koji je obeležio njeno detinjstvo.

 Video: Kako prepoznati naislje u porodici