Idi Amin i njegove žene: Priče o brakovima ugandskog diktatora obeležene strahom, nasiljem i smrću

Za osam godina koliko je vladao Ugandom, uz ime Idija Amina vezuju se brojne kontroverze, brutalne metode vladanja i patološke sklonosti svojstvene čudovištima iz najgorih noćnih mora. Kao pripadnik britanskih vojnih snaga, osvojio je vlast 1971. posle vojnog puča, a u međuvremenu je postao toliko silan i nadmen da je sebe proglasio kraljem Škotske, ali je gotovo nenajavljeno upao i u Bakingemsku palatu.

U svojoj surovosti, najviše je zastranio prilikom sprovođenja smrtnih kazni koje su često obavljane u njegovom prisustvu. Mnogobrojni osuđenici završavali su život u čeljustima krokodila, na ostrvu na kojem je rado boravio.

Savremenici i svedoci tih potresnih prizora kasnije su govorili da ga je oduševljavao zvuk pucanja ljudskih kostiju prilikom ugriza krvoločnih životinja. Ipak, to nije bio kraj ludila koje je trajalo punih osam godina.

Po sopstvenom priznanju, Idi Amin je jeo i ljudsko meso, ali, kako je tvrdio, “samo pod prinudom”. Mnogi borci za ljudska prava verovali su da je Amin bio kanibal sa predumišljajem.

– Jeo sam ljudsko meso. Vrlo je slano, slanije i od leopardovog – jednom je objasnio.

Neke od egzekucija prenosio je na državnoj televiziji, ali su se daleko šokantniji događaji odigravali u rezidenciji feldmaršala, hadžije, doktora Idija Amina. Pored krvoločnih rituala, Amin je imao niz patoloških seksualnih sklonosti koje su bile van domašaja mašte zdravog čoveka.

Kada je kao oficir bio uhvaćen sa dve žene u vojnom šatoru, nadređenima je govorio da mu je jedna supruga, a druga starija sestra – “dada”. Zbog toga će tokom čitave političke karijere imati nadimak Dada.

Svojom seksualnom potentnošću rado se hvalio, a u skladu sa sopstvenim verovanjem dnevno je jeo i do 40 pomorandži. Kada je stupio na vlast, ukinuo je državni zakon po kome su stanovnici Ugande isključivo sklapali monogamne brakove i uveo poligamiju na velika vrata svojih predsedničkih odaja.

Kada bi mu se neka žena svidela, bez mnogo promišljanja bi je primoravao na seksualne odnose. Na svirep način ubijao je članove njihovih porodica ili zakonite muževe. Ukoliko bi mu se i tada neka od njih usprotivila, usledila bi stravična kazna – skrnavljenje genitalija.

Amin je tokom svog političkog uspona i vladavine imao nekoliko žena, a životi svake od njih bili su obeleženi jezivim traumama. Spekuliše se da je iza sebe ostavio oko četrdesetoro dece. Samo dvoje je uspelo da oseti čari lagodnog života.

Političke ulizice savetovale su ga da uvek bude okružen decom kako bi u kritičnim trenucima mogao da izbegne atentat. Kada bi dete napunilo 12 godina, usledila bi selidba u neku od provincija Ugande. Broj ljubavnica je nepoznat, a zvanično je bio oženjen sa pet žena.

Godine 1974. Amin je preko nacionalnog radija objavio razvod od svoje prve supruge Malijamu. Ona je bila korpulentna žena, visoka oko dva metra, sa kojom se venčao tokom 50-ih godina prošlog veka, dok je službovao u britanskoj armiji.

I pored protivljenja njene porodice, Malijamu je želela da se uda za dvadesetosmogodišnjeg Idija. Dva puta je tokom života sa Aminom izbegla egzekuciju, a njena porodica je sakupila novac za njen otkup, kakav je bio tadašnji običaj u Ugandi.

Otežavajuća okolnost bila je to što su već imali nekoliko dece. Ipak, pomenute 1974. godine razvela se od Amina i uspela da se dokopa Velike Britanije, gde je kasnije poginula u saobraćajnoj nesreći koju su, prema tvrdnjama, iscenirali predsednikovi obaveštajci.

Druga supruga Idija Amina bila je Kaj Adroa, inteligentna i lepa studentkinja Univerziteta Makerere. Amin se sa njom viđao dok je bio u braku sa prvom ženom, a kada je 1966. godine od strane parlamenta optužena za učestvovanje u pljački zlata u Kongu, njeno ime je dovođeno u vezu sa Aminom jer su zajedno posećivali nalazišta.

Postoje brojne kontroverze vezane za njenu smrt. Prema jednoj verziji, Aminovi ljudi su upali u bolnicu gde je trebalo da izvrši abortus, ubili medicinsko osoblje, a nju odveli u predsedničku palatu gde je ubijena sekirama. Telo je potom raskomadano i javno izloženo kao opomena.

Druga verzija navodi da je Kaj umrla tokom komplikacija u vezi sa abortusom, nakon čega je doktor koji je to pokušao da izvrši navodno ubio i raskomadao telo, koje su potom pronašle vladine službe. U toj verziji, Amin je kasnije likvidirao odgovorne.

O trećoj ženi Idija Amina zna se vrlo malo. On ju je napustio zbog navodnog neverstva.

Uspela je da napusti zemlju 1972. godine bekstvom u Demokratsku Republiku Kongo. Poznata je po političkoj izjavi da će Amin poštedeti zverstva njeno pleme Obote. Nakon bekstva, pleme je ostavljeno na milost i nemilost diktatoru.

Godine 1974. Idi Amin je na nacionalnom radiju objavio da se razveo od tri žene i da mu je ostala „samo jedna“ – žena broj 4.

Prve dve “prve dame” optužio je da se mešaju u politiku, a Kaj je čak proglasio svojom rođakom. Svim ženama je kasnije pripisivao navodna neverstva.

Nalongo Madina je imala status približan prvoj dami, ali je tokom života sa Aminom trpela teška zlostavljanja. Tokom jedne svađe 1975. godine, diktator ju je udario toliko jako da joj je od siline udarca pukla vilica.

Ipak, Madina je sve vreme ostala uz Idija Amina, čak i posle ofanziva tanzanijske vojske koje su označile kraj njegove vlasti. Sa njim je otišla u Libiju, gde im je utočište dao Muamer el Gadafi.

Tokom izgnanstva je apelovala na novo rukovodstvo Ugande da pomiluje Amina, ali do toga nije došlo. Poslednje godine života Amin je proveo u Saudijskoj Arabiji, gde je i preminuo 2003. godine od otkazivanja bubrega.

Sara Kiolaba, poznata i po umetničkom imenu “Smrtonosna Sara” ili “Samoubilačka Sara“, bila je peta i poslednja supruga Idija Amina.

Budućeg supruga upoznala je sa 19 godina, kada je radila kao go-go igračica. Venčali su se 1975. i imali troje dece, ali Sara je odbila da pođe sa suprugom u egzil.

Umesto toga, otišla je u Englesku, gde je vodila restoran, a kasnije i frizerski salon. Umrla je od raka 2015. godine, nadživevši muža za 12 godina.

Kurir.rs/Istorijski zabavnik