radiobalkanfox
Supruga legendarnog glumca Branka Cvejića, kojeg publika pamti po ulozi Listera u seriji “Porodično blago”, javno je govorila o njihovoj velikoj ljubavi, zajedničkom životu i njegovim poslednjim danima.
Vesna Cvejić se kroz suze prisetila 57 godina provedenih sa suprugom, otkrila kako su funkcionisali kao porodica, ali i šta joj danas najviše nedostaje.
Vesna je istakla da je život uz Branka bio ispunjen posebnim zadovoljstvima, iako je glumčev posao često bio na prvom mestu. Njih dvoje upoznali su se i venčali na Hvaru, a ove godine ona planira ponovo da ode na mesto na kojem je počela njihova zajednička priča.
– On je veliki kulturni radnik, posvećenik. Obogatio je moj život, ja sam dosadni profesor hemije bila na medicinskom fakultetu i bio je njegov život u kom sam ja plivala fantastično. Prosto imam dva života. Mi smo bili 57 godina zajedno. Ove godine idem na Hvar gde smo se upoznali i venčali. Imali smo bogat i ispunjen život. Ne ispunjen novcem, nego zadovoljstvima. To je bila ona vrsta života koja danas više ne postoji – rekla je Vesna.
Govoreći o porodici, dotakla se i odnosa sa unučićima, priznajući da joj nedostaje više vremena provedenog sa njima. Na Brankov rođendan posetila je njegov grob, iako, kako kaže, inače nije osoba koja često odlazi na groblje.
– Nisam osoba od groblja, ne idem tamo, ali naravno tog dana sam otišla. Cveće koje sam mu kupila za grob je bilo plameno cveće, na veselje. Mi imamo sina i ćerku, imam i unučiće, ali kao da ih nemam, previše su daleko, a ovi ovde beogradski me ne koriste onoliko koliko bih ja mogla da im pružim i koristim, jer deca tvrde da sam ja previše stroga i bilo mi je potrebno da imam decu koju ću da mazim i pazim – iskrena je bila ona.
Foto: Nikola Tomić
Vesna je govorila i o tome kako su ona i Branko podizali decu. Kako je objasnila, glumac je mnogo vremena posvećivao Jugoslovenskom dramskom pozorištu, dok je ona preuzela veći deo roditeljskih obaveza. Ipak, njihova deca danas su uspešni naučnici.
– Supruga glumca je i lepo i ružno, zato što je taj glumac posvećen svom poslu. Moj muž je imao na prvom mestu Jugoslovensko dramsko pozorište koje je gorelo, pa se gradilo, pa su sledeća dva, tri mesta bila ispunjena drugim stvarima, pa tek onda porodica i deca. Decom sam se ja bavila, ona su doktori nauka. Nije mi to smetalo, ali mi sada, kada njega tri godine nema užasno smeta, što ja dalje nisam naučila da živim bez njega. Sada, tri godine kasnije mi je mnogo teže, nego u prvih godinu dana kada mi je bilo sve sveže. Sad znam da je amputirano pola mene. Nedostaje mi u svim trenucima. Voleli smo da primamo goste, bili smo gostprimivi, da idemo po kafanama, da putujemo zajedno. Decom se nismo bavili, on je išao na roditeljske sastanke, a pošto su deca išla u istu školu gde je i on išao, smatrala sam da bi on trebalo njima da se pozabavi. Jednom je bio na roditeljskom i rekao: ‘Sada sam bio i više nikad’, a onda sam ja rekla: ‘E, ja nikada’. Nismo išli ni on ni ja, a deca su se dobro iškolovala – rekla je Vesna kroz suze.
Branko je, uprkos brojnim obavezama, imao i svoje kućne rituale. Subota je bila rezervisana za odlazak na Kalenić pijacu, koju je obožavao, a Vesna se prisetila i da mu je često davala savete u vezi sa glumačkim poslom.
Kako je otkrila, glumac je pred kraj života radio na dve uloge, od kojih je jedna bila glavna.
– Bila je podela poslova kod nas. Subota je bila njegov dan, obožavao je Kalenić pijacu, i tamo je ima čoveka za kobasicu, ženu za jaja, sir. Bio je dosta renesansna ličnost. Mešala sam mu se u posao, davala sugestije. Bila sam njegov veliki kritičar. On je zapravo umro radeći paralelno dve uloge, od koji je jedna bila glavna. On je govorio: ‘Ne, ja nemam snage za ovo, ne mogu ja to, a ja sam mu rekla: ‘Jesi li ti normalan, prvi put u životu imaš glavnu ulogu. Nisi igrao ni Hamleta, kralja Lira, ova uloga pisana je za tebe’ – prisetila se Vesna.
Posebno potresan deo njene ispovesti odnosio se na Brankove poslednje dane. Glumcu je pozlilo nakon probe, nakon čega je prevezen u Hitnu pomoć. Iz bolnice se više nije vratio, a preminuo je 36 dana kasnije od sepse.
– On je došao kući sa te probe, pozlilo mu je, u 11 sati je prevezen u Hitnu pomoć, odakle više nije izašao. Moji bivši studenti su apsolutno sve ulagali da ga održe u životu i izleče. Umro je od sepse, 36 dana kasnije. Imao je on raznorazne operacije, a iz svih tih operacija je izlazio kao pobednik, ali iz ove nije. Svaki dan sam išla kod njega, svi su mi otvarali vrata. Poslednji put kad sam ga videla, on se topio preda mnom. Nije imao nikakav malignitet, ali kao da ju je imao, tako je sve izgledao. Uzela sam njegovu ruku da poljubim, a on se trgao i rekao: ‘Tebi treba ja da poljubim ruku’. To su bile poslednje dve rečenice koje smo razmenili – rekla je Vesna.
Branko Cvejić preminuo je 26. jula 2022. godine, u 75. godini.
(Telegraf.rs/Blic)
Dodaj komentar