radiobalkanfox
Velika studija na 395.831 osobi pokazala je da indeks zaobljenosti tela bolje od BMI procenjuje rizik od infarkta.
Istraživači su uporedili šest telesnih pokazatelja, a jedan se izdvojio kao nešto precizniji od poznatog indeksa telesne mase (BMI).
Istraživanje je obuhvatilo 395.831 osobu uzrasta od 40 do 70 godina, koje su praćene u proseku 13,3 godine. Tokom tog perioda zabeleženo je 14.419 slučajeva srčanog udara.
Koja telesna mera se pokazala najkorisnijom?
Prema rezultatima studije objavljene u časopisu Journal of Health, Population and Nutrition, indeks zaobljenosti tela (BRI) pokazao se kao najbolji među šest analiziranih pokazatelja u proceni rizika od infarkta.
Za razliku od BMI-ja, koji se računa na osnovu visine i telesne težine, BRI uzima u obzir obim struka i visinu. Na taj način pruža dodatni uvid u raspodelu masnog tkiva, naročito u predelu stomaka.
Osobe sa najvišim vrednostima BRI imale su 52 odsto veći rizik od infarkta u poređenju sa osobama sa najnižim vrednostima.
Poređenja radi, kod ljudi sa najvećim vrednostima BMI-ja zabeležen je 32 odsto veći rizik, dok je kod osoba sa najvećim obimom struka rizik bio viši za 40 odsto.
Istraživači su analizirali i druge pokazatelje, uključujući indeks struka prilagođen telesnoj težini, površinu tela i indeks oblika tela.
Foto: Shutterstock
Da li to znači da BMI više nije važan?
Ne. Iako je BRI pokazao nešto bolje rezultate, razlika u preciznosti između analiziranih pokazatelja bila je mala. Kod žena su BRI i indeks struka prilagođen telesnoj težini imali sličnu sposobnost procene rizika.
Autori studije takođe naglašavaju da BRI ne meri direktno količinu masnog tkiva oko unutrašnjih organa i da rezultati ne dokazuju da veća vrednost ovog indeksa sama po sebi izaziva infarkt.
Zbog toga još nema dovoljno dokaza da BRI zameni BMI u svakodnevnoj medicinskoj praksi. Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo koliko ovaj pokazatelj može da unapredi procenu kardiovaskularnog rizika.
Šta je važno da znate?
Telesna težina nije jedini pokazatelj zdravlja srca. Na rizik od infarkta utiču i krvni pritisak, nivo holesterola, šećer u krvi, pušenje, fizička aktivnost i porodična istorija bolesti.
Zato nijedna pojedinačna mera ne može pouzdano da proceni ukupni rizik. Ako imate faktore rizika za srčana oboljenja, razgovarajte sa lekarom o odgovarajućim pregledima i načinima prevencije, piše News-medical.net.
BONUS VIDEO
Ako kašalj traje osam nedelja ili duže, ili se jave krv, bol u grudima i otežano disanje, potrebna je dodatna procena lekara.
Menopauza donosi hormonalne i metaboličke promene koje mogu uticati na san, raspoloženje, težinu, kosti, mišiće i zdravlje srca.
Šest namirnica, među kojima su morska riba, jaja i brazilski orasi, sadrže nutrijente važne za normalan rad štitne žlezde.
Pulmolog dr Rouz Pačione navodi 8 načina da ublažite kašalj i upozorava da preterivanje sa mentol pastilama može da pogorša tegobe.
Ako kašalj traje osam nedelja ili duže, ili se jave krv, bol u grudima i otežano disanje, potrebna je dodatna procena lekara.
Dodaj komentar