radiobalkanfox
Zaboravite na sporu digitalizaciju i privikavanje korak po korak, jer je veštačka inteligencija u evrozoni preskočila za samo dve godine prag za koji je slavnom internetu trebalo čitavu deceniju, dok se evropske kompanije masovno zadužuju da ugrabe svoj parčeta ove tehnološke groznice!
Kancelarije u mašinskoj hegemoniji: Preko 50 odsto zaposlenih već grli veštačku pamet
U trenucima kada se ekonomske karte na Starom kontinentu iznova mešaju, predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard iznela je u Beču na skupu „Hofburg im Dialog“ podatke koji lede krv u žilama tradicionalnim birokratama. Udeo zaposlenih u evrozoni koji svakodnevno koriste veštačku inteligenciju na poslu udvostručio se za samo dve godine i sada zvanično premašuje 50 odsto – fascinantan podatak koji ilustruje da mašine ne kucaju na vrata, već su odavno ušetale u kancelarije. Koliko je reč o radikalnom skoku svedoči i činjenica da je internetu svojevremeno trebalo oko deset godina da dostigne isti ovaj nivo masovne upotrebe.
Finansijske injekcije u ovaj sektor prate apsolutni hajp. Procene ECB-a pokazuju da će kompanije u evrozoni tokom tekuće 2026. godine izdvojiti oko 10 odsto svojih ukupnih investicija upravo za veštačku inteligenciju, dok je zaduživanje povezano sa AI činilo frapantnu četvrtinu rasta kreditiranja korporacija u prvom kvartalu. Bankari i investitori ne pitaju za cenu, jer računaju na procene da bi brzo usvajanje ovih tehnologija moglo da podigne produktivnost do četiri odsto tokom jedne decenije, donoseći tektonski preokret za javne finansije.
Trka sa vremenom i mašinama
Dok Kristin Lagard i evropski finansijski vrh slave skok produktivnosti, ostaje otvoreno pitanje da li će radna mesta rasti ili nestajati brže nego što birokratija u Briselu može da ispiše propise. Jedno je sigurno – veštačka inteligencija više nije futuristički eksperiment, već skupocena i brza lokomotiva koja vuče celokupnu ekonomiju evrozone u potpuno nepoznatom pravcu.
Dodaj komentar