Ispovest žrtve otmice ledi krv u žilama

Džejn Broberg smatrala je Roberta Berčtolta „drugim ocem“, sve dok je nije oteo kada je imala samo 12 godina. Od tada je prošlo 52 godine, ali priča o zlostavljanju koje je preživela i danas ledi krv u žilama.

Danas je Džejn glumica i aktivistkinja koja se zalaže za prava i podršku preživelima seksualnog nasilja. Njena potresna životna priča prikazana je u Netfliksovom dokumentarcu, kao i u mini-seriji platforme Pikok.

Početkom sedamdesetih godina prošlog veka, Džejnini roditelji, Meri En i Bob Broberg, upoznali su Roberta Berčtolta i njegovu porodicu u crkvi u malom gradu Pokatelo, u američkoj saveznoj državi Ajdaho. Dve porodice ubrzo su postale bliske, a Džejn je Berčtolta počela da doživljava kao očinsku figuru.

Tokom narednih meseci često su provodili vreme zajedno. Berčtolt je dobio nadimak „B“, a Džejn je kasnije, u dokumentarcu „Otmica pred očima“ iz 2017. godine, ispričala da ga je smatrala drugim ocem i da se u početku osećala bezbedno u njegovom društvu.

Postalo je uobičajeno da svake večeri dolazi u njihov dom kako bi razgovarao s njom i igrao se.

„Svako je imao svog najboljeg prijatelja. U porodicama Broberg i Berčtolt svako je imao nekoga ko mu je bio posebno blizak. Neke od najlepših porodičnih trenutaka proveli smo upravo s porodicom Berčtolt“, ispričala je Džejn.

Od samog početka, Meri En i Bob primećivali su da Berčtolt pokazuje neobičnu fascinaciju njihovom ćerkom. Ipak, uspevao je da ih odvrati od sumnji svojim šarmom. Prema dokumentarcu, čak je započeo i odvojene ljubavne afere sa oboje roditelja.

Na taj način sticao je sve veći pristup Džejn. Dao joj je posao u svojoj prodavnici nameštaja, a u junu 1973. godine poveo ju je i na putovanje sa svojom porodicom u Sijetl.

Međutim, putovanje je ubrzo poprimilo zastrašujući tok.

Jedne večeri, dok su bili na večeri, Džejn je počela da se ponaša neobično. Ljuljala se na stolici i govorila nepovezano, kako je opisala u dokumentarcu. Berčtolt ju je odveo nazad u motel, gde je gubila i ponovo sticala svest.

Kada se kasnije osvestila, jedino čega se sećala bilo je da ga je videla bez odeće.

U januaru 1974. godine, crkvene vlasti Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana ukorile su Berčtolta nakon što je otkriveno da je zlostavljao još jednu devojčicu. Sam se prijavio u ustanovu za lečenje u Kaliforniji, a po povratku je Džejninim roditeljima objasnio da su njegovi problemi navodno poticali od seksualnog zlostavljanja koje je kao dete pretrpeo od tetke.

Prema njegovoj verziji priče, deo terapije podrazumevao je da provodi vreme u blizini deteta koje je bilo istih godina kao on kada je navodno bio zlostavljan, dok bi slušao snimke koje mu je pripremio psiholog. Čak je ohrabrivao Meri En i Boba da pozovu njegovog lekara i provere njegove tvrdnje.

Roditelji su nevoljno pristali da Berčtolt provodi vreme pored Džejn dok spava. Gotovo šest meseci, svake večeri ležao je pored nje oko 20 minuta. To je radio sve do večeri pre njene prve otmice.

Sedamnaestog oktobra 1974. godine, Berčtolt je pozvao Džejn na časove jahanja. Pošto je posedovao prodavnicu nameštaja, trebalo je da ode na ranč jednog klijenta kako bi obavio određena merenja, ispričala je ona u podkastu.

Džejn je ranije već jahala konje s Berčtoltom i njegovim sinom, pa je pristala da pođe. Njen otac je u početku odbio, jer je bio školski dan, ali je Berčtolt kasnije pitao Meri En, koja je dozvolila ćerki da ide pod uslovom da se vrati pre večere.

Berčtolt je pokupio Džejn nakon časa klavira. Na putu do ranča dao joj je tabletu za koju je verovala da je njen lek protiv alergije. U stvarnosti, bila je to tableta za spavanje.

Kada se probudila, bila je vezana za krevet u zadnjem delu kampera.

Dok je naizmenično gubila i vraćala svest, čula je snimljene glasove koji su joj govorili da je zapravo pripadnica vanzemaljske rase. Navodno su je posmatrali od rođenja, a sada je imala zadatak da pomogne njihovoj planeti koja je umirala.

Rečeno joj je da je na prednjem delu kampera čeka „muški pratilac“ i da mora da rodi njegovo dete pre svog 16. rođendana.

„Rekli su mi da će, ako to ne uradim, ubiti mog oca, da će moja sestra Karen oslepeti, a da će moja druga sestra Suzan biti oteta i zauzeti moje mesto kao ‘ženska pratilja’. Jedino o čemu sam razmišljala bilo je kako da zaštitim svoju porodicu“, ispričala je Džejn za „Ajdaho stejt džornal“. Uplašena i potpuno izolovana, poverovala je u tu priču.

Kada je stigla do prednjeg dela kampera, zatekla je Berčtolta kako leži, pretvarajući se da je povređen i bez svesti. Kada ga je probudila, ispričao joj je da su tokom vožnje ugledali bljesak bele svetlosti, nakon čega je vozilo počelo da se trese.

Tokom narednih nekoliko nedelja, Berčtolt je vozio kamper prema Meksiku. U međuvremenu je počeo seksualno da zlostavlja Džejn, predstavljajući to kao deo navodne misije koju su im zadali vanzemaljci.

Kada su stigli u Mazatlan, u Meksiku, venčali su se. Dečji brakovi tada su bili zakonski dozvoljeni u toj zemlji. U međuvremenu, Džejn se nije vratila kući nakon navodnog časa jahanja, pa su njeni roditelji postali zabrinuti. Te večeri, Berčtoltova supruga Gejl došla je kod Brobergovih i pokušala da ih uveri da će se Džejn i njen muž uskoro vratiti. Meri En je predložila da pozovu policiju, ali ju je Gejl, prema navodima iz dokumentarca, ubeđivala da sačeka.

Meri En i Bob nisu verovali da bi Berčtolt mogao da povredi njihovu ćerku, a nisu želeli ni da uznemire Gejl. Zato su odložili pozivanje policije. Dva dana kasnije, kada se Džejn i dalje nije vratila, Meri En je pozvala FBI. Međutim, kancelarija nije radila zbog vikenda, pa je prošao još jedan dan pre nego što je pozvala drugi broj. Kada su dobili prijavu, agenti FBI-ja odmah su otišli u dom Brobergovih i pokrenuli potragu za devojčicom širom Sjedinjenih Američkih Država.

Nedelje su prolazile, a od Džejn i Berčtolta nije bilo ni traga.

Trideset petog dana otmice, Berčtolt je pozvao svog brata Džoa i rekao mu da želi da se vrati kući. Međutim, pre toga je morao da ubedi Meri En da mu da roditeljsku saglasnost za brak sa Džejn, jer takav brak nije bio zakonski dozvoljen u SAD, navodi se u dokumentarcu.

Džo je razgovarao s Meri En, ali je ona odbila zahtev i obavestila FBI. Istražitelji su prisluškivali Džoov telefon, pa su prilikom sledećeg Berčtoltovog poziva uspeli da utvrde da se nalazi u hotelu u Meksiku. Meksička policija ga je uhapsila, ali je pre dolaska Džejninih roditelja podmitio zatvorskog čuvara kako bi ponovo mogao da je vidi.

Tada joj je rekao da su ga vanzemaljci posetili i upozorili da nikome ne smeju da otkriju svoju misiju. Ako to učini, njena sestra Karen će oslepeti, otac će joj biti ubijen, a sestra Suzan će biti odvedena. Njoj su, navodno, zapretili da će biti „isparena“.

Berčtolt je uspeo da ubedi Džejn da roditeljima kaže kako ju je poveo na odmor i da je verovao da ima njihovu dozvolu.

Kada su Meri En i Bob stigli u Meksiko, vratili su se sa ćerkom u SAD. Ipak, primetili su da se ona promenila. Ubrzo su zatražili od meksičkih vlasti da ponište brak između Džejn i Berčtolta. Devojčica je odvedena i na lekarski pregled, ali je lekar, prema navodima iz dokumentarca, pogrešno zaključio da nije bila seksualno zlostavljana.

Iako se vratila u školu, Džejn je i dalje razmišljala o tome kako će nastaviti misiju sa Berčtoltom. FBI je upozorio njene roditelje da se klone njegove porodice, ali oni nisu poslušali savet.

Po povratku u SAD, Berčtolt se pojavio pred velikom porotom i optužen je za otmicu.

Meri En je kasnije ispričala da je Gejl na Badnje veče 1974. godine došla kod njih i zapretila da će otkriti Bobovu aferu sa Berčtoltom ukoliko optužbe ne budu odbačene.

„Bila sam potpuno šokirana. Bilo mi je užasno, naročito zbog mog muža. Samo sam pomislila: ‘O, ne, to ne sme da se dogodi.’ Zato smo potpisali izjave“, prisetila se Meri En.

U tim izjavama roditelji su tvrdili da Džejn nije bila odvedena silom, da nije bila zatočena protiv svoje volje i da je Berčtolt verovao da ima njihovu saglasnost da ode s njom. Kada su izjave predstavljene na sudu, savezni sudija odbio je zahtev da se optužbe odbace. Meri En i Bob su na kraju povukli svoje izjave, navodi se u podkastu „Verujte mi“. Iako je suđenje odlagano, Berčtolt je u junu 1976. godine priznao krivicu za krivično delo otmice. Osuđen je na pet godina zatvora, ali je kazna smanjena na 45 dana. Pošto mu je uračunato vreme provedeno u zatvoru u Meksiku, kao i dobro vladanje, na kraju je u zatvoru proveo svega desetak dana. Dok je čekao nastavak suđenja, preselio se u Jutu, gde je počeo da radi u auto-salonu svog brata. Ipak, svakog vikenda vraćao se u Ajdaho. Tada je tajno počeo ponovo da posećuje Džejn, dolazeći u njen dom usred noći. Govorio joj je o navodnoj komunikaciji s vanzemaljcima i uveravao je da njihova misija još nije završena.

„Dolazio bi i pričao o misiji, govorio da će se nastaviti, da prave planove i pripreme kako bismo ponovo bili zajedno. Govorio mi je da nastavim da radim ono što sam radila i da poštujem pravila“, ispričala je Džejn u dokumentarcu.

Počela je da dobija ljubavna pisma od Berčtolta i dobrovoljno mu je odgovarala. Čak je majci priznala da želi da se uda za njega i da s njim ima decu.

„Volela sam ga duboko, kao što sam ikada volela bilo koga. Moja privrženost i ljubav prema njemu bile su snažnije od svega što sam doživela u domenu istinske ljubavi. Ta ljubav bila je duboka, potpuna i postojala je u meni u svakom smislu te reči“, rekla je Džejn.

U proleće 1975. godine, Berčtolt je obnovio i aferu sa Meri En. Kada je Bob to otkrio, supružnici su bili na ivici razvoda, ali su na kraju shvatili da moraju potpuno da prekinu svaki kontakt s njim.

U leto 1976. godine, dok je čekao da ode na izdržavanje zatvorske kazne, Berčtolt je kupio zabavni park u Džekson Holu, u Vajomingu. Ubedio je Džejnine roditelje da joj dozvole da ga poseti. Iako se vratila posle dve nedelje, devojčica je bila nezadovoljna.

Berčtolt je u međuvremenu više puta zvao Meri En i pretio da će ponovo oteti njenu ćerku.

„Govorio je: ‘Odvešću je u džungle Afrike. Odvešću je u Južnu Ameriku. Nikada nas nećete pronaći.’ Rekla sam mu: ‘Ostavi me na miru. Ostavi moju decu na miru. Zauvek se skloni iz naših života.’ To mu se nije dopalo, jer nije ostavio Džejn na miru. Rezultat je bio njen drugi nestanak“, ispričala je Meri En.

Desetog avgusta 1976. godine, Džejn je nestala usred noći. Porodici je ostavila poruku u kojoj je napisala da odlazi i da se neće vratiti dok joj ne dozvole da se uda za Berčtolta. U poruci je tvrdila da odlazi svojom voljom, ali je kasnije otkriveno da joj je Berčtolt pomogao da nestane.

Narednih dana kontaktirao je porodicu i tvrdio da mu se Džejn javila kako bi mu rekla da je pobegla. Iako su Brobergovi bili sve zabrinutiji, čekali su gotovo dve nedelje pre nego što su obavestili nadležne organe. Plašili su se reakcije javnosti na činjenicu da je njihova ćerka nestala drugi put. Berčtolt je glumio zabrinutost, ali su agenti FBI-ja znali da je umešan u njen nestanak.

Tri nedelje nakon drugog nestanka, Berčtolt je počeo da izdržava zatvorsku kaznu. Ponovo je proveo svega desetak dana iza rešetaka, a nakon puštanja preselio se u Solt Lejk Siti.

Dok je potraga za Džejn trajala, nastavio je da održava kontakt sa njenom porodicom.

Ono što Brobergovi nisu znali jeste da je Berčtolt, pre odlaska u zatvor, upisao Džejn u katolički internat za devojčice u Pasadeni, u Kaliforniji. Tamo ju je predstavio pod lažnim identitetom.

Tri meseca nakon njenog nestanka, vlasti su konačno uspele da pronađu Berčtolta.

Istražitelji su ga pratili nekoliko nedelja. Nakon jednog telefonskog razgovora iz javne govornice, ostavio je otvoren telefonski imenik, na čijoj je stranici bio ispisan broj telefona. Policija je uspela da ga poveže sa internatom u kojem je Džejn bila upisana pod drugim imenom.

Berčtolt je časnim sestrama govorio da je Džejnin otac i da je agent CIA koji je pobegao iz Libana tokom građanskog rata. Nakon preseljenja u Jutu, vikendom ju je posećivao u internatu.

Džejn je uklonjena iz škole, a Berčtolt je već narednog dana uhapšen zbog kršenja uslova saveznog nadzora nakon puštanja na slobodu. Nakon druge otmice, Džejn se teško prilagođavala životu kod kuće. Njena porodica primećivala je da je postala povučena i emocionalno prazna.

Kada je cvećara njenog oca izgorela u požaru, Džejn je verovala da je to kazna zato što još nije ispunila zadatak koji su joj navodno poverili vanzemaljci. Povremeno je i dalje razgovarala s Berčtoltom, ali je kasnije rekla da je primetila kako on počinje da gubi interesovanje za nju kako je odrastala. Do 1978. godine počela je da preispituje priču o vanzemaljcima.

Dok je boravila u letnjem kampu u Juti, dečak njenih godina pokazao je romantično interesovanje za nju. Džejn se uplašila da će se vanzemaljci osvetiti jer se taj događaj nije uklapao u navodni zadatak.

Kada se ništa loše nije dogodilo, prvi put je ozbiljno posumnjala da je čitava priča možda bila laž.

Ipak, približavao se njen 16. rođendan, a ona se još plašila da će njena porodica biti kažnjena zbog toga što nije ispunila svoju dužnost. Toliko je bila uplašena da je razmišljala o samoubistvu, pa čak i o tome da ubije svoju sestru Suzan.

Kada se probudila na svoj rođendan i videla da su svi članovi porodice dobro, shvatila je da vanzemaljci nikada nisu postojali.

Na kraju je sve ispričala sestri i najboljoj prijateljici, koje su je ohrabrile da istinu otkrije roditeljima.

Nakon druge otmice, Berčtolt se suočio sa više krivičnih optužbi, uključujući otmicu prvog stepena i lažno predstavljanje kao agent Centralne obaveštajne agencije.

Agent FBI-ja Piter Velš otkrio je u dokumentarcu „Otmica pred očima“ da je utvrđeno i da je Berčtolt angažovao dvojicu muškaraca koje je upoznao u zatvoru da podmetnu požar u Bobovoj cvećari. Zbog toga je bio optužen i za podmetanje požara. Ipak, nakon sudskih postupaka nije osuđen ni za otmicu ni za podmetanje požara. Kasnije je oslobođen optužbi za otmicu zbog psihičkog poremećaja. U junu 1977. godine upućen je u psihijatrijsku ustanovu po nalogu suda, iz koje je pušten nekoliko meseci kasnije.

Prema rečima Skaj Borgman, rediteljke dokumentarca „Otmica pred očima“, Berčtolt je tokom života navodno seksualno zlostavljao najmanje još šestoro dece. Nad jednom od svojih drugih žrtava koristio je sličnu priču o vanzemaljcima kako bi manipulisao njome. Od šest slučajeva zlostavljanja, osuđen je samo jednom, zbog silovanja deteta, i tada je proveo godinu dana u zatvoru, ispričala je Džejn za magazin „Vulture“.

Godinama nakon otmice, kada je Džejn objavila knjigu o svom iskustvu i počela javno da govori o svemu što je preživela, Berčtolt je ponovo pronašao način da uđe u njen život.

Počeo je da se pojavljuje na njenim događajima, govoreći prisutnima da je njena priča laž. Porodici Broberg pretio je da će im život učiniti „bednim“ ukoliko ne povuku knjigu iz prodaje, navodi se u Netfliksovom dokumentarcu. Berčtolt je čak lepio plakate po gradu, tvrdeći da je imao potpun pristup Džejn u zamenu za seksualne usluge sa njenim roditeljima.

Džejn je podnela zahtev za sudsku zabranu proganjanja, ali se Berčtolt tome usprotivio. Slučaj je završio na sudu, gde je morala da se suoči s njim prvi put posle 30 godina. Dobila je zabranu proganjanja koja je važila do kraja njegovog života. Međutim, ni to ga nije zaustavilo.

Berčtolt se pojavio na konferenciji za žene na kojoj je Džejn govorila. U to vreme, nju su štitili članovi lokalnog ogranka organizacije „Bajkeri protiv zlostavljanja dece“.

Kada je Berčtolt počeo da im preti, došlo je do sukoba, tokom kojeg je automobilom pregazio jednog člana organizacije. Kod sebe je imao i pištolj, zbog čega je uhapšen.

Na narednom suđenju proglašen je krivim za posedovanje vatrenog oružja uprkos zakonskoj zabrani i za teški napad.

Ipak, pre nego što mu je 2005. godine izrečena kazna, izvršio je samoubistvo.

Uprkos godinama traume, Džejn je uspela da završi školovanje i polako izgradi novi život.

Kako bi nastavila dalje, odlučila je da oprosti Berčtोलtu, iako joj je za to bilo potrebno mnogo vremena.

„Oprost je komplikovana reč. Mislim da, ako nekome ne oprostite, kao da sami sebe zatvorite u zatvorsku ćeliju. Shvatila sam da mogu da živim sa svojom tragedijom tako da ona više ne upravlja mojim životom“, rekla je Džejn u dokumentarcu.

Početkom devedesetih godina započela je glumačku karijeru. Pojavljivala se u filmovima i serijama kao što su „Evervud“, „Zločinački umovi“ i „40“.

Jedno vreme radila je i kao izvođačica u Diznijevom svetu, a i danas odlazi na audicije za različite projekte. Pored toga, vodi pozorišnu kompaniju u Juti. Prema pisanju magazina „Veniti fer“, Džejn se udala i dobila sina, ali se kasnije razvela.

Džejn je svoju životnu priču podelila sa svetom kroz dokumentarac „Otmica pred očima“, kao i kroz igranu mini-seriju „Prijatelj porodice“, na kojoj je radila kao producentkinja. Njena priča obrađena je i u dokumentarcu „Prijatelj porodice: Istinsko zlo“.

Ipak, njen rad ne završava se na filmskom platnu. Danas često govori na javnim događajima, nadajući se da će svojim iskustvom pomoći u sprečavanju sličnih tragedija i zaštititi drugu decu od seksualnih predatora.

Osnovala je i Fondaciju Džejn Broberg, koja pruža podršku odraslim osobama koje su preživele seksualno zlostavljanje u detinjstvu. Pored toga, vodi podkast „Trauma prekinuta“, u kojem otvara pitanja traume, oporavka i života nakon zlostavljanja.

Od devojčice koja je godinama verovala u izmišljenu priču svog otmičara, Džejn je postala žena koja javno govori o manipulaciji i zlostavljanju, u nadi da će njeno iskustvo pomoći drugima da prepoznaju opasnost pre nego što bude prekasno.