Istine i zablude o smrznutom povrću

Smrznuto povrće može biti spas u poslednji čas kada ste u škripcu sa vremenom ili vam je frižider poluprazan. Cenovno pristupačno, praktično i jednostavno za skladištenje, dolazi već iseckano i spremno za kuvanje u bezbrojnim varijantama.

Iako uopšteno vlada mišljenje da je sveže uvek najbolje, to kod voća i povrća nije nužno slučaj. Zapravo, smrznuto povrće ponekad može biti bogatije hranljivim materijama od svežeg, što zavisi od načina berbe, pakovanja i skladištenja. Povrće namenjeno zamrzavanju bere se na vrhuncu zrelosti, kada ima i najviše nutrijenata, dok se sveže povrće često bere ranije kako bi sazrevalo tokom transporta.

Jednom kada je povrće ubrano, nivo hranljivih materija počinje da opada. Što duže stoji u transportu ili na policama prodavnica, gubitak je veći. S druge strane, kada se povrće zamrzne nedugo nakon berbe, ti važni nutrijenti se “zaključavaju” i čuvaju sve do vaše kuhinje.

Ako se nepravilno pripremi, smrznuto povrće zaista može imati razočaravajuću teksturu i ukus. Srećom, to se lako izbegava. Ako ste ikada dobili gnjecavu boraniju ili bezukusnu šargarepu, niste jedini, ali u većini slučajeva dovoljno je nekoliko prilagođavanja u pripremi da smrznuto povrće zablista.

Lako je pretpostaviti da se smrznuto povrće priprema slično kao i sveže, ali to ne važi za svaku tehniku. Na primer, ključan savet kod pečenja smrznutog povrća jeste da se ulje doda tek na polovini pečenja. Ako pustite povrće da se peče bez dodataka, oslobodiće se višak vode i ono će se lepo zapeći. Pred kraj pečenja možete ga pomešati sa malo ulja i omiljenim začinima, što će mu dati ukus i pojačati karamelizaciju.

Za razliku od svežeg, smrznuto povrće ne treba prati. Nije ga potrebno ni odmrzavati, što zapravo može dovesti do neželjene gnjecavosti. Kada se povrće ostavi da se odmrzne, kristali leda se tope, a višak vode upija se u povrće, što rezultira mekanom, kašastom teksturom. Međutim, kada povrće kuvate direktno iz zamrzivača, vlaga brzo isparava bez upijanja, pa ono ostaje čvrsto, sveže i ukusno.

Kuvanje u vodi je popularna metoda pripreme smrznutog povrća i, iako se može činiti najjednostavnijom, ne daje uvek najukusnije rezultate. Osim što smanjuje udeo hranljivih materija, kuvanje takođe umanjuje ukus, boju i teksturu. Druge metode koje vredi razmotriti uključuju kuvanje na pari, u mikrotalasnoj pećnici, dinstanje, pečenje ili prženje u fritezi na vruć vazduh, a mnoge od njih su jednako praktične.

Uz to, ako preskočite kuvanje u vodi, vaše povrće će verovatno izgledati i imati mnogo privlačniji ukus. Pečenje je izvanredna alternativa, nakon koje je povrće lepo zapečeno, hrskavo i puno karamelizovanog ukusa. Iako traje malo duže, ovaj pristup ne zahteva mnogo nadzora i izvlači najbolje iz svega, od smrznute brokoli i šargarepe do puter tikve i prokelja.

Ako nemate mnogo vremena, idealna je mikrotalasna pećnica. Ova metoda zadržava hranljive materije, a povrće nakon toga možete lako obogatiti otopljenim puterom ili sa malo pesta. Dinstanje takođe čini čuda, posebno kod graška, koji često postane prekuvan. Pripremite ga na Visokoj temperaturi sa malo putera ili ulja i omiljenim začinima, pa će zadržati svu svoju svežinu i prirodnu slatkoću.

Još jedan čest mit jeste da je smrznuto povrće već skuvano i spremno za jelo nakon odmrzavanja. To nije uvek slučaj i važno je proveriti ambalažu pre pripreme. Iako je većina smrznutog povrća blanširana, taj kratki termički korak ne skuva ga u potpunosti, niti ubija sve potencijalno štetne bakterije. Iako se rast bakterija zaustavlja tokom zamrzavanja, može se nastaviti nakon što se proizvod odmrzne.

Kako biste postigli optimalnu teksturu i bili sigurni da je povrće bezbedno za jelo, treba da ga skuvate dok unutrašnja temperatura ne dostigne najmanje 74 stepena Celzijusa. To se odnosi na većinu proizvoda, ali postoje izuzeci. Uvek proverite uputstva na pakovanju. Ako piše “spremno za jelo”, povrće je bezbedno za konzumaciju direktno iz kesice. Međutim, izrazi poput “spremno za kuvanje” ili “skuvati i poslužiti” znače da je prvo potrebna temeljna termička obrada.

Smrznuto povrće je pametan izbor. Njegov impresivan rok trajanja može vam pomoći da smanjite bacanje hrane, uštedite novac i uživate u ukusnim namirnicama bogatim hranljivim materijama kada sveže verzije nisu u sezoni. Uprkos tome, postoji ograničenje koliko dugo bi trebalo da ga čuvate u zamrzivaču.

Većina proizvoda od smrznutog povrća zadržaće kvalitet otprilike osam do dvanaest meseci. Čuvanje duže od toga neće ih učiniti nebezbednim za jelo, ali možete primetiti pad kvaliteta. Tekstura, boja i sadržaj hranljivih materija počeće da slabe, čineći ih manje privlačnim. Takođe može doći do oštećenja od zamrzavanja (takozvani freezer burn), zbog čega povrće može postati suvo i bezukusno.

Kako bi vaše smrznuto povrće ostalo sveže i ukusno, potrudite se da je zamrzivač na stalnoj temperaturi od -18 stepeni Celzijusa ili nižoj i da su kesice nakon otvaranja čvrsto zatvorene. Ako sami blanširate i zamrzavate povrće, čuvajte ga u hermetički zatvorenim posudama ili čvrstim plastičnim kesama sa patentnim zatvaračem, nastojeći da istisnete što više vazduha pre zamrzavanja.

Pogledajte video: Koliko košta voće i povrće na pijacama