Ivan Gavrilović o devedesetim: Mafija, politika i estrada

Ivan Gavrilović tokom jednog od gostavanja na Kurir televiziji govorio je o estradi, tadašnjim opasnim momcima i političarima.

– Oni su znali da žive od danas do sutra. Tako je to bilo. Išli smo na milijardu sahrana. Koliko je poubijanih u to vreme. Nemoj da neko pomisli da je to dobar put. Prosto, takvo je vreme bilo. Ratovi, puno oružja, gde su klinci pomislili da preko noći mogu da postanu “parajlije” je dovelo do toga da su postali devijantne osobe… Nisu ni oni bili svesni toga kada su ulazili… – pričao je Gavrilović.

– Postojala je ulična hijerarhija. Oni su bili uvek tu negde u javnom životu. Ćak i sin predsednika i njegova ćerka. Marija je imala “Košavu”, Marko “Madonu” i nije bilo povlašćenih. Ima jedna urbana legenda. Rođi Raičeviću ukraden je u ono vreme fantastičan auto. Posle nedelju dana on se nekom obratio, auto je nađen, otkup je bio četiri, pet hiljada maraka. On tom koji mu je našao auto – Marko držao je neku diskoteku, Rođa mu je rekao” ja ću da dođem kod tebe, ali možeš da mi daš dve ili tri hiljade da bi nastupao” i on mu dao te pare, ali sve u kovanicama od pedeset centi i sa onom kesom ga išamarao. Ovaj mu izbrojao sitne pare u pet hiljada kovanica dok nije došao do dve i po hiljade. Dakle, ako se ti postaviš korektno prema tim ljudima i oni se postavljaju tako, znali su da sutra može da ih nema – ispričao je Gavrilović.

Pojasnio je da su pevači bili bliski sa tadašnjim političarima, odnosno predstavnicima vrha države.

– Pevači su tu da zabave, politika je bila neminovna da se povežemo sa ljudima na visokim funkcijama. Sa ove distance mnogo je bolje da postoji granica. Da ne ulaziš previše u tako nešto – rekao je Ivan tada.

Na pitanje voditelja da li su pevači išta mogli da se pitaju i koliko je pomoglo to što je imao “dobre veze” Gavrilović odgovara odrično:

– Generalno, ako je preterano ti postaješ deo te priče. Ljudi ako te vole oni te vole. Ne može ništa na silu. Šta tebi može da pomogne ako ne napraviš dobru pesmu? Ja sam stekao i ime i prezime, nisam imao neke potrebe da imam benefite sa te strane, ali bilo je interesantno da poznaješ predsednika Jugoslavije. Kako da ga ne pozdravim kada je tu – nasmejao se Gavrilović tada i dodao:

– “Dobar dan kako ste predsedniče” tako smo mu se obraćali.