Jeftin vitamin koji spašava srce

Vitamin K, koji se nalazi u zelenom lisnatom povrću, biljnim uljima, žitaricama, kao i u nekim vrstama mesa i sireva, neophodan je za brojne telesne funkcije, pa i za zdravlje srca.

Vitamin K sprečava taloženje kalcijuma na zidovima arterija i drugih glavnih krvnih sudova, smanjujući ukočenost krvnih sudova i omogućavajući nesmetan protok krvi.

Smernice britanskog NHS-a navode da većina ljudi može dobiti sav potreban vitamin iz hrane, moguće je kupiti suplemente i to po jeftinoj ceni, piše Daily Mail. 

Jan Olav Aset, profesor na Univerzitetu “Inland Norway”, kaže da uklonjeni kalcijum odlazi direktno u naše kosti, što vitamin K čini dvostruko korisnim.

– Vitamin K je neophodan za premeštanje kalcijuma iz srca i krvnih sudova u kosti, čime se poboljšava i zdravlje srca i zdravlje kostiju – rekao je za The Telegraph.

I dok bi se moglo pomisliti da je potrebno uzimati šaku suplemenata vitamina K svakog dana kako bi arterije ostale čiste i elastične, on tvrdi da se sve što je potrebno može dobiti iz ishrane, ako se jede dovoljno povrća.

– Problem je što savremena ishrana možda sadrži samo dve male porcije povrća dnevno, na primer brokoli, koji sadrži vitamin K – objasnio je.

Foto: Shutterstock

Povećanje nivoa vitamina K u organizmu ne pomaže samo da krv teče nesmetanije, već je povezano sa čitavim nizom korisnih zdravstvenih ishoda.

Govoreći za Daily Mail, profesorka Peni Vard, farmaceutska stručnjakinja sa King’s College London, rekla je da ga nova istraživanja predstavljaju kao sredstvo koje može pomoći u sprečavanju demencije.

– Opservacione studije sugerišu da odrasli koji imaju ishranu bogatu vitaminom K žive duže i ređe razvijaju srčane bolesti ili demenciju – rekla je ona. 

Peni je dodala da je razlog za to što vitamin K može da pomogne u očuvanju normalne funkcije mozga sprečavanjem odumiranja moždanih ćelija i da doprinosi uklanjanju toksičnih amiloidnih proteina iz mozga.

Ranije ove godine, istraživači su otkrili da pridržavanje MIND dijete može da smanji rizik od Alchajmerove bolesti za više od polovine, a namirnice bogate vitaminom K imaju značajno mesto u toj ishrani.

MIND dijeta

MIND dijeta kombinuje elemente mediteranske i DASH dijete, fokusirajući se na namirnice za koje istraživanja sugerišu da pomažu očuvanju funkcije mozga.

U prvoj analizi njenih koristi, objavljenoj u časopisu “Alzheimer’s & Dementia” 2015. godine, praćeno je više od 900 učesnika u proseku četiri i po godine. Oni koji su se najdoslednije pridržavali ove dijete smanjili su rizik za 53 odsto.

Ali to nije jedini način na koji vitamin K može da poboljša zdravlje.

– Vitamin K ima povoljan efekat na različite proteine u telu koji pomažu u očuvanju zdrave koštane mase i, što je važno, sprečavaju nakupljanje kalcijumskih naslaga u arterijama koje mogu dovesti do srčanog i moždanog udara – rekla je profesorka Vard. 

Koliko je vitamina K dovoljno?

To je vitamin rastvorljiv u mastima, što znači da može da se skladišti u telu i postoji u dva oblika – vitamin K1 i vitamin K2.

Vitamin K1 se uglavnom nalazi u lisnatom zelenom povrću – prokelju, brokoliju, špargli i zelenom kupusu, dok vitamin K2 potiče iz fermentisane hrane i životinjskih proizvoda poput jaja, pileće jetre i pilećih bataka.

Takođe se nalazi u mlečnim proizvodima kao što su punomasno mleko, jogurt i sirevi, uključujući gaudu. 

Zanimljivo je da imaju različite korisne efekte. Istraživanja sugerišu da vitamin K1 ima veću ulogu u procesima zgrušavanja krvi, dok vitamin K2 može biti efikasniji u pomaganju organizmu da usmeri kalcijum dalje od arterija.

NHS navodi da bi većina ljudi trebalo da može da unese dovoljno vitamina K kroz uravnoteženu ishranu, pri čemu je odraslima potrebna dnevna doza od približno jednog mikrograma po kilogramu telesne mase.

Foto: Shutterstock

Suplementi se takođe prodaju na internetu i u prodavnicama zdrave hrane, odvojeno kao vitamin K1 i K2, ali profesorka Vard kaže da je unos ovog vitamina putem hrane dovoljan.  Ipak, do nedostatka može doći. Nizak nivo vitamina K povezuje se sa različitim zdravstvenim problemima, uključujući poremećaje zgrušavanja krvi, loš razvoj kostiju i kardiovaskularne bolesti.

Stefanos Roumeliotis, specijalista za bubrege na Aristotelovom univerzitetu u Solunu, takođe je za The Telegraph rekao da je 96 odsto pacijenata sa hroničnom bolešću bubrega ozbiljno deficitarno u vitaminu K.

Oprezno sa suplementima

Pre nego što se počne sa povećanim unosom kelja (ili suplemenata), NHS upozorava na oprez.

Navode da suplementacija ispod 1 miligrama vitamina K verovatno neće izazvati štetu, ali osobe koje uzimaju lekove za razređivanje krvi treba da ih izbegavaju zbog mogućih opasnih interakcija. To je zato što varfarin – uobičajeni lek koji se koristi za lečenje krvnih ugrušaka blokira delovanje ovog vitamina u organizmu.

Normalan unos vitamina K ishranom se obično može održavati i tokom uzimanja varfarina, ali treba izbegavati nagle ili značajne promene u unosu.

Profesorka Vard je rekla:

– Ljudi koji uzimaju antikoagulant varfarin ne bi trebalo da menjaju unos vitamina K bez konsultacije sa lekarom, jer on poništava dejstvo varfarina na zgrušavanje krvi. Ali direktni oralni antikoagulansi – apiksaban, rivaroksaban ili dabigatran neće biti pogođeni, jer ovi lekovi ne stupaju u interakciju sa vitaminom K.

BONUS VIDEO

Zdravlje

Vitamin C jedan je od važnijih nutrijenata, koji u našem organizmu igra ključnu ulogu u održavanju dobrog zdravlja. Iako ga često preporučuju kada smo prehlađeni, on za naše telo predstavlja mnogo više od samog leka za prehladu.

sledeća vest