radiobalkanfox
Đorđe Milošević |
- Muzička scena Jugoslavije sedamdesetih je prolazila kroz velike promene između zvanične kulture i nove masovne muzike.
- Tito je 1972. dekretom zabranio emitovanje novokomponovane narodne muzike, smatrajući je kičem i šundom, što je posebno pogodilo Šabana Šaulića.
Muzička scena bivše Jugoslavije sedamdesetih godina prošlog veka prolazila je kroz tektonske promene. Sa jedne strane se negovao zvanični estetski narativ socijalizma, dok se sa druge rađala nova masovna kultura koja je munjevitom brzinom osvajala šire narodne mase.
U nastojanju da se stane na put talasu zabavnih i narodnih melodija koje nisu odgovarale zvaničnom kulturnom profilu države, nastupila je rigorozna cenzura.
Josip Broz Tito je specijalnim dekretom iz 1972. godine zabranio emitovanje novokomponovane narodne muzike, smatrajući je kičem i šundom štetnim za mlade, a zbog toga je ponajviše ispaštao Šaban Šaulić.
Državne komisije i urednici radio-televizijskih stanica dobili su zadatak da strogo kontrolišu program, a ploče koje su proglašene šundom oporezivane su po višim stopama i proterivane iz etra.
Hit koji je uzdrmao sistem
Neposredno pre stupanja ovih mera na snagu, na sceni se pojavio mladi pevač čiji je glas pretio da potpuno preoblikuje estradnu scenu.
Kada je 1972. u prodaju izašao Šabanov singl Bio sam pijanac i postao ogroman hit koji se emitovao na svim radio i TV stanicama, vlast je shvatila da će Šaulić brzo napraviti pometnju i pomeriti muzičke tokove.
Njegova interpretacija, melodijsko bogatstvo i emocija trenutno su osvojili slušaoce, ali su ujedno privukli i pažnju ideoloških čuvara kulture.
Zabrana i odgovor publike
Nagli uspeh mladog izvođača nije prošao bez posledica po njegovu ranu karijeru.
Videvši vrtoglavi rast njegove popularnosti među narodom, donet je specijalni dekret u kojem je Šaulićeva muzika zakonom zabranjena.
Zvanični medijski prostor postao je praktično nedostupan za njegove nove pesme, dok su ploče sklanjane iz primarnih radijskih termina.
Uprkos restrikcijama, narod je pronašao put do pesama koje je voleo.
Kasetofoni, kafane i privatna okupljanja postali su glavno mesto slušanja.
Ovaj dekret bio je na snazi sve do smrti Josipa Broza 1980. godine, posle čega su mediji sve više i češće mogli da krše nerazumne pritiske i cenzure.
Tako je Šaulić konačno mogao da se vrati na radio i TV, mada je on već postao jako popularan, jer publici niko nije mogao zabraniti da voli muziku koja joj se dopada, pa makar to bilo i u tajnosti.
Dodaj komentar