radiobalkanfox
Saksofon je danas neizbežan instrument i u državnom orkestru i u najkomercijalnijim orkestrima za najskuplja veselja. A možda se saksofon i ne bi tako odomaćio da ne beše Jove Stanojevića Suvodolca (1927 – 1991).
– Mogu sa ponosom da kažem da je Jova bio prvi saksofon mog ansambla, a ja prvi šef ansambla koji je uveo saksofon u postavu. Jova je moj zemljak iz Suvog Dola kod Žagubice. Pre saksofona, punih petnaest godina je svirao klarinet na veseljima po Homolju, Resavi i Šumadiji – pričao je Vita Životić u radio izdanju Muzičke apoteke.
– A onda je u jednom jagodinskom hotelu upoznao saksofonistu koji je svirao zabavnu muziku i koji mu je dao da proba njegov instrument. Jova se momentalno zaljubio u taj moćan i plemenit ton i čvrsto se opredelio da bude saksofonista.
Jovan Stanojević je rođen 1927. godine u Suvom Dolu kod Žagubice. Otac ga je naučio da svira frulu i klarinet, pa je petnaestak godina svirao na raznim veseljima po Resavi i Homolju, sve do tog sudbonosnog susreta sa saksofonom.
– Pričao mi je da ga je prodavac u jednom muzičkom komisionu u Beogradu gledao sa nevericom. Zamolio je prodavca da pogleda saksofon, ali nije bilo šanse sve dok nije izvadio buljuk para. Kad se dočepao saksa, odmah je raspalio jedno narodno kolo i sakupio dosta ljudi ispred muzičke prodavnice – govorio je Vita Životić o svom prvom saksofonisti.
Tako se Jovina prva svirka na saksofonu pretvorila u mini koncert. Usledili su i atraktivni nastupi sa harmonikašem Pavlom Babejićem, a od početka 60-ih i prvi snimci sa ansamblom Vitomira Životića. Jedno od prvih narodnih kola kojima je skrenuo pažnju na sebe bila je „Nova Homoljka“.
– U rekordnom roku ova ploča se pozlatila, što će reći da je prodata u tiražu od 100.000 primeraka, i to u vreme kada je u celoj Jugi bilo možda dvadesetak hiljada gramofona.
– Jova je bio prava atrakcija u mom ansamblu, kako na svadbama tako i na brojnim koncertima i u to vreme aktuelnim putujućim festivalima.
U vreme kada je diskografija bila tek u začetku i kad su uglavnom samo radijski pevači mogli da snime ploču, Jova Stanojević je uspeo da snimi petnaestak narodnih kola: „Nova Homoljka“, „Suvodolka“, „Homoljska trojka“, „Jovanovo“, „Perišino“ (Jovanov sin Periša, profesor muzike), „Žagubičanka“ (presnimio početkom ovog veka Mirko Kodić), „Ribarka“, „Lazničanka“, „Krepoljinka“…
Sa orkestrom Vitomira Životića snimio je Jova i stotinak ploča kao instrumentalna pratnja u desetinama pesama za sva vremena: „Livada je moja uspomena“ (Sida Marković), „Karanfile, uspomeno stara“ (Fadil Karić), „Prva ljubav zaborava nema“ (Aca Stefanović). Snimao je Jova i sa Narodnim ansamblom RTS-a, kao i sa ansanblima Miroslava Stojanovića, Miroslava Matušića, Dragosoava Živanovića Troše.
– Ne znam ko te je naučio ovako da sviraš, ali kad god snimaš zovi me da sviram sa tobom – govorio je legendarni klarinetista Boki Milošević, jedan od najškololovanijih narodnjaka tog doba.
(Goran Milošević)
Dodaj komentar