Jovana Grgurević o porodici i praznicima

Jovana Grgurević, voditeljka emisije „Ni pet ni šest“ na Kurir televiziji, u prazničnom intervjuu govori o tome kako pamti Vaskrs koji je provodila u detinjstvu sa porodicom, kao i kako danas izgleda najveći hrišćanski praznik u njenom domu.

Voditeljka je i otkrila posebnu tehniku farbanja jaja za koju tvrdi da je najbolja i najlepša.

Kako pamtite Vaskrs kada ste bili mali?

– Sećam se da je to bilo kao neki bolji nedeljni ručak. Bila je torta od 100 jaja i 100 kilograma oraha. Morala je da bude najlepša i najbolja torta. Ukus je neponovljiv. Mama je stalno pokušavala da izmisli neku novu ideju za jaja. Tada je bila „Burda“, ne znam da li i danas postoji, uglavnom Nemci su objavljivali neke reklame, ideje, pa je ona krojila uši od kartona, pravila od vunice grivu za lavove, tih jaja se sećam. Baka je u cik zore išla na pijacu, a morale smo i sestra i ja s njom da idemo da nosimo kese jer je to bio baš bogat ručak.

Da li ste se ljutili kada vas neko pobedi u kucanju jajima?

– Ja ni dan-danas ne znam koja je to fora. Ostane gomila tako nekih jaja. Imala sam komšinicu kojoj je to bilo jako važno i koja je tako jurila sve, pa i mene.

Koja je vaša tehnika za farbanje jaja?

– Menjam je često, svake godine. Za ovu sam ukrala ideju od jedne koleginice koja je, potpisujem, prošle godine donela najlepša jaja u firmu. Tehnika se zove „susam u čarapi“. Fenomenalno, najlepša jaja koja sam u životu videla. Pola kašike susama u jednoj ženskoj čarapi, ista je tehnika kao i sa lukovinom i listićima i cvetićima, samo što je ovo mnogo lepše.

Kako danas izgleda ovaj praznik u vašem domu?

– Trudim se da izgleda isto. Deca vole tu atmosferu. Stalno me pitaju kad ćemo da farbamo jaja, iako su već velika. Ta atmosfera im je zanimljiva, haos i lom, uništeno sve oko nas od boja i svega. Taj nered ih veseli (smeh). Moji klinci su katolici, pa svake godine dva puta farbamo jaja, dva puta spremamo kvalitetan ručak. Jedne godine je moja baba zabrljala pa me opominjala da ja spremim taj Vaskrs za mog muža. Jurila me i govorila: „Jesi li otopila meso?“ i ja na kraju otopila meso, donela brdo hrane da bih sutradan svekrva saznala da smo poranili nedelju dana. Pa smo onda sve morali duplo da radimo opet. Tri puta smo te godine farbali jaja i spremali te čuvene ručkove. Em što jaja nismo mogli očima da vidimo, em smo se ugojili po pet kilograma.

Živeli ste u Kotoru, kako vam je tamo bilo za praznike?

– Sredina gde sam ja živela je katolička. Svekrva je spremala za taj Vaskrs, a ja za pravoslavni. Više strpljenja, više daš sve od sebe, pa je to bilo bogatije, raskošnije. Tamo je više dece za katolički i onda kad smo došli ovde, merili smo koji je Vaskrs jači, ovaj ili onaj (smeh).

Je l’ vam pomaže neko u pripremi praznične trpeze?

– Ja, uvek sam ja, ali sada u poslednje vreme moja mama. Ona pravi torte kakve ja nikad neću praviti. Nažalost, pokojna svekrva je pravila one prave poslastičarske, gde je sve u libeli u milimetar. Ne takmičim se s njima, mislim sada samo s mamom, jer ono što dam njoj u ruke znam da će biti bolje urađeno. Volim i da se hvalim tim njihovim umećem.

Šta se sve promenilo kod vas od prošlog Vaskrsa do danas?

– Sve. Promenio se radni dan, privatno sam ostala bez člana najuže porodice. Posao se promenio, adresa se promenila, moj sin koji je imao kosu ispod struka ošišao se skroz na kratko, ćerka je krenula u srednju školu. Dosta promena, možda i previše, a ja ne volim promene.

Bonus video:

(Espreso / Kurir / Marko Jović/Prenela:M.S.)